Дали би останале со партнерот ако...

Член од
31 јануари 2010
Мислења
37
Поени од реакции
1
Ако веќе сум одлучила дека тој човек е човекот на мојот живот, тоа и ќе остане без разлика дали не може да оди, левата страна му е парализирана или има шипки у зглобовите. Пак ќе си биде оној во кој сум се заљубила, и секако дека би останала покрај него во најтешките мигови.
Ако не можеме да се потпреме на саканите во такви ситуации, на кој друг?
Скрос се согласувам, иако морам да дополнам дека зависи и од него.
Ако е психички слаб и не сака да бидеме заедно, ме одбегнува, ме брка кога ќе појдам...итн, јас тука не можам ништо да направам колку и да го сакам. Но, не би била со друг, дефинитивно.
 

B. Boop

Princ: Најозбилна...
Член од
19 мај 2006
Мислења
1.302
Поени од реакции
262
Скрос се согласувам, иако морам да дополнам дека зависи и од него.
Ако е психички слаб и не сака да бидеме заедно, ме одбегнува, ме брка кога ќе појдам...итн, јас тука не можам ништо да направам колку и да го сакам. Но, не би била со друг, дефинитивно.
Можеш да направиш. :) Партнерот си го знаеме и односите со него исто така, па ако не` сакал претходно ќе не` сака и потоа. Со тоа што ќе останеш и покрај тоа што те брка од него ќе му докажеш дека си спремна на се` што носи иднината со него. Бидејќи те брка не затоа што престанал да те сака, туку затоа што не сака да го живееш и ти неговиот живот, кој би бил малку поинаков отколку претходно. :)
 
C

Cool Hand Luke

Гостин
Ако има љубов се е возможно. Па и Господ да ја излечи неа/него. Се за љубовта!
 

astrion

REBEL
Член од
15 ноември 2005
Мислења
792
Поени од реакции
18
Sekako deka ke ostanete ,moze 1 god od zal no posle ke si kazete Ne bese Lenka rodena za tugji mi ti drugi imoti...
 
Член од
16 февруари 2010
Мислења
33
Поени од реакции
0
Gi citav komentarite i poveketo vikate deka ke ostanete so taa licnost, deka ljubovta e taa sto ve spojuva itn..Ama ne razmisluvate deka toj posle toa nema nikakvi sansi da bide ist..nema da bide licnosta koja ste ja sakale...licnosta vo koja ste se zaljubile..toj ke bide eden ogorcen covek so kogo si poigrala sudbinata:( Ne daj boze da mi se sluci nesto vakvo...ako mi se sluci iskreno neznam dali bi ostanala zasto mislam deka i on ne bi mi dozvolil da ostanam...A ako imame deca e druga rabota...tuka veke nema so da se razmisluva toj e tatkoto na moite deca i toa e toa:)
 
Член од
8 февруари 2007
Мислења
1.968
Поени од реакции
43
Можеш да направиш. :) Партнерот си го знаеме и односите со него исто така, па ако не` сакал претходно ќе не` сака и потоа. Со тоа што ќе останеш и покрај тоа што те брка од него ќе му докажеш дека си спремна на се` што носи иднината со него. Бидејќи те брка не затоа што престанал да те сака, туку затоа што не сака да го живееш и ти неговиот живот, кој би бил малку поинаков отколку претходно. :)
Betty не е така лесно. Имав пишано на темава уште на почетокот но тоа беше само мое гледиште. Сосем поинаку е кога навистина ќе се случи.

Јас останав со него бидејќи сакав да сум со него. Тој почна да си набива комплекси и да ги отфрла сите околу. Колку и да сум трпелива и толерантна се си имаше своја граница. Сите околу мене ми го зборуваа истото дека не треба да се затварам поради него, дека треба да го оставам и да продолжам онака како што правев предходно. Не дозволив никој да ми влијае на таа одлука и постојано бев со него.
Едно време беше добро..колку што може да биде нели. После тон часови поминати во муабет дека тоа е моја одлука и никој не може да ми влијае се беше онака како што беше на почетокот. По извесен период тој започна повторно со истото размислување што барам јас со него. И тоа го разбирав..досадно е да седиш затворен во четири ѕида, да не смееш да излезеш, па пазиш како се придвижуваш, да зависиш од другите. Ама па од друга страна стана и неподносливо таквото однесување..јас почнав да попуштам и да немам разбирање. Извесен период не се гледавме за на крајот сепак да раскинеме.
Сеуште комуницираме, мило ми е што конечно заздравува и физички и психички. Се кае за многу работи кои ми ги рекол ама тоа е тоа. Јас не можев да го издржам тој притисок што се створи затоа што беше преголем, околината и така и така, ама притисокот од негова страна стануваше неподнослив.
Зависи се е до тоа кој колку ќе успее да издржи и до колку има толеранција. Мојата толеранција беше толку, не помогнаа ни муабети ни совети ни ништо. Сепак останувањето во контакт е нешто за кое ми е драго што постои бидејќи никогаш немаше да си простам ако го немавме ни тоа.
 
Член од
6 јануари 2010
Мислења
1.120
Поени од реакции
104
Прво, ќе расчистам сама со себе дали го сакам типот вистински или не. Ако не го сакам, од сожалување сигурно нема да останам со него.

Е сеа, ако стварно го сакам, не сум арогантна егоцентрична кучка која би го оставила затоа што мене ќе ми ја наруши репутацијата, па затоа ќе останам со него. Без разлика дали може да го собори светскиот рекорд во трчање или неможе да си ги помести прстите на раката, без разлика на се (значи, не само физичко онеспособувањетуку и психичко, финансиско, билокакво). Затоа што пред се, го сакам. Ако го сакам иго оставам поради некоја таква работа во моменти кога најмногу сум му потребна, цел живот ќе имам грижа на совест. Доколку пак, не го сакам, и по некоја случајност бидам со него (затоа што сум противник на врските без љубов), ќе му кажам како стојат работите и тоа е тоа. Животот продолжува понатаму, ќе си најде некоја друга која ќе се грижи за него.
 

Miss Right

happiness machine
Член од
2 јануари 2009
Мислења
1.308
Поени од реакции
142
Скрос се согласувам, иако морам да дополнам дека зависи и од него.
Ако е психички слаб и не сака да бидеме заедно, ме одбегнува, ме брка кога ќе појдам...итн, јас тука не можам ништо да направам колку и да го сакам. Но, не би била со друг, дефинитивно.

Доколку го сакаш нели ти не би го оставила да те одбегнува туку упорно ќе му докажуваш дека го сакаш нели? А да останиш со него само поради сожалување или слично не е во ред за сметка на неговата среќа ти да си несреќна. Како можиш него да го усреќиш доколку ти не си среќна со него?
 
S

StereoLove

Гостин
Не сум се наогала во таква ситуација а се надевам дека и нема понатаму.
Доколку сум сигурна дека е оној вистинскиот зошто не би останела со него?би му дала надеж,да верува во себе.Може и ке се измени во психичката состојба доста ама сепак тоа не би було доволно за да го напуштам.Би му помагала во понатамошниот живот.И нема да останам со него бидејки го жалам за несреката и заради тоа што е инвалид туку ке останам покрај негои зошто го сакам и сум сигурна дека е оној вистинскиот.
 

Кент

Професионалец
Член од
16 февруари 2010
Мислења
255
Поени од реакции
15
Замислете ваква ситуација:
Имате партнер со кого сте подолго време. Се почитувате, се сакате, ве врзувале и ве врзуваат многу убави моменти. Одлучувате дека тоа е човекот/жената на вашиот живот.
Наеднаш се случува нешто непредвидливо (пр.сообраќајна несреќа) и вашиот партнер станува инвалид. Значи, повеќе не е подвижен, животот понатаму треба да го продолжи во инвалидска количка и да се справува со сите непријатности што ги носи животот понатаму.
Освен физичкиот момент со кој што треба да се справува, тука би се појавил и психичкиот момент (како ќе ја прифати новата ситуација, колку ќе биде подготвен да ја издржи, колку ќе се измени психички, колку тоа ќе влијае на вашиот однос, и сл.).
Бидејќи претходно сте решиле дека тоа е личноста на вашиот живот дали оваа новонастаната ситуација ќе ви ја промени одлуката?
Ако одлучите да останете знаете или претпоставувате низ што се` треба да поминете.
Ако одлучите дека треба да се повлечете како понатаму ќе живеете со таква себична одлука?
Прво, неможеш да одлучиш дека некој е човек на твојот живот. Работите се менуваат.
Второ, ако девојката остане ете инвалид, нема да ја напуштам. Јас ја сакам каква што е како личност. Ме боли к** дали е инвалид или не.
Трето, би ја оставил, но во случај нејзиниот карактер да се промени до толку што нема повеќе да можам да ја препознаам.

Мислам дека сум доволно јасен.
 

B. Boop

Princ: Најозбилна...
Член од
19 мај 2006
Мислења
1.302
Поени од реакции
262
Прво, неможеш да одлучиш дека некој е човек на твојот живот. Работите се менуваат.

Мислам дека сум доволно јасен.
За првото не си. Ако не може човек сам да одлучи кој ќе биде неговиот иден партнер во животот тогаш или ќе му одберат други или истиот ќе ги бира со марама на очи, па која ќе ја фати - таа ќе ја носи.
 
M

marsovka

Гостин
Кратко јасно и едноставно - не, не би останала .
Бидејќи знам дека ќе биде тортура за мене или не дај боже да има деца тука инволвирано. Најдобро ќе биде сместување на некое место со добра нега, најдоброто што може да се купи со врски и пари.

Сеа неам намера да глумам благородна личност или не знам што ти не, не очекувам ништо доколку била обратна ситуација ( додуша ќе очекувам да ме одвлечка у швајцарија на евтаназија ).
Едноставно двајцата ќе се мачиме, он ако ме сака навистина ќе ме гледа не-толку среќна а јас ќе го гледам нетолку среќен и на крај ?

Никој среќен ....
 

Кент

Професионалец
Член од
16 февруари 2010
Мислења
255
Поени од реакции
15
За првото не си. Ако не може човек сам да одлучи кој ќе биде неговиот иден партнер во животот тогаш или ќе му одберат други или истиот ќе ги бира со марама на очи, па која ќе ја фати - таа ќе ја носи.
:)
Јасен сум и за првото. Сега ќе ти кажам и зошто. Под одлучување кој ќе биде партнер во нашиот живот во смислата погоре подразбирам дека си одлучил да бидеш со него и покрај се (нешто што кај нас се смета, барем во потрадиционалните средини како светост). Ај да бидам и појасен. Кај нас (пак ќе повторам, за да не ме вадите после од контекст, во традиционалните средини) кога еднаш ќе се ожениш/омажиш - КРАЈ. Нема развод, па ти се допаѓа тоа или не. Без разлика дали мажот и се иживува на жената и таа ги трпи сите негови глупости или не. Истото важи и во обратна насока. Е сега, во денешно време, има случаи кога момчето ја „гази“ девојката (буквално) и таа останува со него. Зошто? Таа си влегла во филм дека тој е идеалниот за неа. Тој може да и праи што сака, таа пак ќе трча по него. Зошто? Таа одлучила дека тој е вистинскиот за неа (кога очигледно не е така). Ова не важи само за женските, важи и за машките. Тоа значи дека ние не одлучуваме сами кој е вистинскиот партнер за нас. Партнерот треба да го оправда и заджи нашето МИСЛЕЊЕ дека тој е вистинскиот за нас. Таа ,одлука, еве, не е конечна. Затоа и јас не можам да речам дека е одлука :) Тоа е мислење во моментот. Се надевам дека сега ме сфати што сакам да кажам :)
Ние избираме со кого ќе бидеме. Но, не одлучуваме дали ќе го сакаме некој засекогаш и дека засекогаш ќе бидеме со него. Тоа зависи од условите. И ајде да не си го раскажувам мислењето пак :) Доколку имаш друго мислење околу ова, можеме слободно да дискутираме.
 
Член од
1 декември 2009
Мислења
187
Поени од реакции
27
pa ako se sluci toa(nikomu ne posakuvam da mu se sluci) ke zavisi od nekolku faktori dali ke ostanete so partnerot. ako ste go sakale predhodno samo poradi so e ubav ima dobro telo , dobar e vo krevet e togas sigurno ke go napustete, zatoa so ne moze vise da ti go dade ona od pred toa. e sega ako si go sakal partnerot so dusa i so telo togas sigurno ne bi ti bilo seedno da go napustes, no sepak zavisi kolku posle toa ke bidete psihicki sposobni da se borete so toa so ve ocekuva.
 

Divider

Seraphim
Член од
24 февруари 2005
Мислења
27.337
Поени од реакции
3.062
Човечки е да сме неискрени!

Но, како Серафим, јас би останал, бидејќи покрај должноста, говориме за љубов.
Е сеа, мачење може да биде само доколку така се гледа на нештата!
Инаку, со доволно свест, самосвест, љубов, се е можно.

(И со скопско е се можно, ама ова моево е појако можно)!

Се надевам дека нема да бидам во таква ситуација. Нели, јас сакам сите среќни, здрави и весели да бидат!
 

Kajgana Shop

На врв Bottom