И секогаш кога те чекам на тоа исто место како првиот пат, свртена во правец од каде што треба да дојдеш, си велам самата на себе: „Ако застанам малку понатаму и поблиску, ќе те гушнам побрзо, но ако си стојам тука, ќе те гледам како доаѓаш насмеан кон мене, ќе се заљубувам одново и одново...“
И не мрдам.
ova od dnevnikot na wot go imash ukradeno?