Инвестициски БУМ во Македонија

Член од
12 јануари 2014
Мислења
1.464
Поени од реакции
1.892
Има врска незапосленоста во пазарна економија, нормално фнкционирање и слободен внатрешен и надворешен пазар, институции, банки, синдикати... Ние што од тоа имаме нормално да функционира. Не знам кое подобро се виде во последната деценија. Посебно откако дојдоа баш тие странски инвестиции, платите реално се намалуваат, стандардот паѓа, граѓаните и фирмите се се позадолжени и блокирани. Дури и тие над просекот што добро стоеја порано прашање е колку можат да обезбедат пристоен живот и дом за децата.
Шпанија и Грција па и Франција последната деценија најчесто се качуваше незапосленоста, имаат незапосленост негде и над 35% па платите им се качуваат. Не сечат лентички за семафори и фонтани, со нереални бројки од 100000 нововработени, не копаат каментемелници секој ден цел кабинет...Сосем поинаку функционираат.
http://appsso.eurostat.ec.europa.eu/nui/show.do?dataset=earn_nt_net&lang=en
http://blogs.elpais.com/trans-iberian/2014/04/spanish-regions-top-european-union-unemployment-tables.html
Со едни од најмалите плати дури и во регионот, пак не гледам да имаме инвестициски бум.[DOUBLEPOST=1399531053][/DOUBLEPOST]пошто и вакви новости влегуваат во тие реклами за т.н. инвестиции, редно е да се спомене
Мултимилијардерот Карлос Слим го презеде македонски ВИП
Ох.

Шпанија и Грција се држави кои живеат од крпење од Германија.

Не, не може да се качат платите ако не се качи животниот стандард.
Кога ќе се качи животниот стандард ќе се качи и цената на производите кои ги јадеме и пиеме, кои се од домашно производство, а производите кои ни се увезени ќе си останат со истата цена која ја имаат и таму.
Или вака: лебот ќе има цена од евро у Македонија, пошто се качени сите трошоци за него, а и кока кола ќе има цена од едно евро.
Или пак месечните трошоци за јадење и пиење ќе ти бидат 2.000 евра, и од 10 месеци шо ќе ти останат настрана по 1.000 евра ќе бидат доволно за купување кола.

Поинаку од шо се качени цените на платите у држави како Грција и Шпанија? Немаштија, немаштија, а ти ми зборуваш оти се качиле платите. Како се качиле? Минималната плата ако ја зголеми државата и со сила да те натера да му даваш некому повеќе, а ти не можеш да ги извадиш на крајот од месецот ни трошоците.
 

Ljupco Meljata

AJFON ILI ANDROID you choose
Член од
11 ноември 2007
Мислења
1.726
Поени од реакции
475
So WHAT !

Шо би рекол Јанко Јади Бурек сетоа тоа нема да донесе прогресивна економија.

Утре на ВАН ХОл да им понуди дупло поефтина снага или некој добар услов да речеме во Бангладеш таму ќе си одат ,башка сега се е ЦНЦ технологија имаш еден дечко шо работи на компјутер еден шо прави нацрт и се друго е папала маца .

Секоја фабрика има инпут на добавувачи и репроматеријали и то је то.

Неможе фабрика да вработи цела Македонија можеби имаат потреба од следниве работни места

цариник
кафе кувар
чистачка на канцеларии
по некој амал заварувач
и чирак момок кој не знае уствари зошто работи и каде работи.

И Менаџери на места што немаат врска со потребите на фабриката.


Секој шо ќе побара повеќе од ова добива отказ.

И работно време from DUSK till DAWN да да[DOUBLEPOST=1399551934][/DOUBLEPOST]
Ох.

Шпанија и Грција се држави кои живеат од крпење од Германија.

Не, не може да се качат платите ако не се качи животниот стандард.
Кога ќе се качи животниот стандард ќе се качи и цената на производите кои ги јадеме и пиеме, кои се од домашно производство, а производите кои ни се увезени ќе си останат со истата цена која ја имаат и таму.
Или вака: лебот ќе има цена од евро у Македонија, пошто се качени сите трошоци за него, а и кока кола ќе има цена од едно евро.
Или пак месечните трошоци за јадење и пиење ќе ти бидат 2.000 евра, и од 10 месеци шо ќе ти останат настрана по 1.000 евра ќе бидат доволно за купување кола.

Поинаку од шо се качени цените на платите у држави како Грција и Шпанија? Немаштија, немаштија, а ти ми зборуваш оти се качиле платите. Како се качиле? Минималната плата ако ја зголеми државата и со сила да те натера да му даваш некому повеќе, а ти не можеш да ги извадиш на крајот од месецот ни трошоците.

Краток одговор не се работи за зголемување на плати се работи за работа побарувачка и понуда колку поголема побарувачка толку подобар стандард за сите а побарувачката не значи немам пари а сакам да имам.
 
Последно уредено:
Член од
28 март 2006
Мислења
17.740
Поени од реакции
12.179
Нашле сродни души, домашен ајвар, македонската гостољубивост :pos:
Ох.

Шпанија и Грција се држави кои живеат од крпење од Германија.

Не, не може да се качат платите ако не се качи животниот стандард.
Кога ќе се качи животниот стандард ќе се качи и цената на производите кои ги јадеме и пиеме, кои се од домашно производство, а производите кои ни се увезени ќе си останат со истата цена која ја имаат и таму.
Или вака: лебот ќе има цена од евро у Македонија, пошто се качени сите трошоци за него, а и кока кола ќе има цена од едно евро.
Или пак месечните трошоци за јадење и пиење ќе ти бидат 2.000 евра, и од 10 месеци шо ќе ти останат настрана по 1.000 евра ќе бидат доволно за купување кола.

Поинаку од шо се качени цените на платите у држави како Грција и Шпанија? Немаштија, немаштија, а ти ми зборуваш оти се качиле платите. Како се качиле? Минималната плата ако ја зголеми државата и со сила да те натера да му даваш некому повеќе, а ти не можеш да ги извадиш на крајот од месецот ни трошоците.
не е точно дека цените се толку повисоки таму колку разликите во плати. За истиот квалитет таму може да се најде многу ефтини цени. Посебно што производите во Македонија се со непознат квалитет, цената нивна во некоја еу членка би била уште поефтина оттука. Башка што на платите често им се исплаќаат т.н. 13 и 14 плати или к-15, бонуси и слично. Нешто кое не се рачуна кога ги читаме податоците за плати, а е фактички приходи. Хрватска пример кафана во центар пица е дури и нешто поефтина од тука. Цените им се пристапни, а квалитетот далеку подобар. И приходите, и пазарот на работна сила.
Зборот е она што го тврдите а нема врска со реалноста -дека ова било процес и дека ако се намали невработеноста...ама кога, ако за 10 години (колку трае процесот на наводно огромните инвестиции) реално и не се намали него дел се отсели, друг дел влезе во државни фирми, трет дел се отпиша како неактивен барател. Се изедначивме со невработеноста на ниво на некои региони или еу членки, а платите стагнираат и реално дури изгубија на вредност. Во вака поставена држава, такви теории не проаѓаат.
 
Последно уредено:
Член од
12 јануари 2014
Мислења
1.464
Поени од реакции
1.892
Нашле сродни души, домашен ајвар, македонската гостољубивост :pos:
не е точно дека цените се толку повисоки таму колку разликите во плати. За истиот квалитет таму може да се најде многу ефтини цени. Посебно што производите во Македонија се со непознат квалитет, цената нивна во некоја еу членка би била уште поефтина оттука. Башка што на платите често им се исплаќаат т.н. 13 и 14 плати или к-15, бонуси и слично. Нешто кое не се рачуна кога ги читаме податоците за плати, а е фактички приходи.
Зборот е она што го тврдите а нема врска со реалноста -дека ова било процес и дека ако се намали невработеноста...ама кога, ако за 10 години (колку трае процесот на наводно огромните инвестиции) реално и не се намали него дел се отсели, друг дел влезе во државни фирми, трет дел се отпиша како неактивен барател. Се изедначивме со невработеноста на ниво на некои региони или еу членки, а платите стагнираат и реално дури изгубија на вредност. Во вака поставена држава, такви економски теории не проаѓаат.
Дечкото над мене ти одговори.
Се работи за зголемување на побарувачката за работна рака. Колку е поголема, толку поголеми ќе бидат платите.
 
Член од
28 јануари 2007
Мислења
9.850
Поени од реакции
1.559
Дечкото над мене ти одговори.
Се работи за зголемување на побарувачката за работна рака. Колку е поголема, толку поголеми ќе бидат платите.
Да но имаш 100 области , проблемот е што треба да е рамномерно.
Кај нас има пример огромен број на економисти/правници и слично а многу помал број на инжинери дури и да се намали невработеноста после тоа ќе треба да се стабилизира пазарот по опласти. Друг проблем кај нас има премногу нови инвестиции и тоа фабрики на кои им треба 80 % ниско квалификуван кадар а државата промовира дека сите можат да завржат факултет па и магистарски. Имаме огромен број високо квалификуван кадар а повеќе работни места за нискоквалификуваниот. Тоа ти е исто како во земја каде што примарна гранка е земјоделството да привлекуваш инвестиции за доктори на науки. Така да државата сега нека ги убеди сите што завршија факултети кај нас дека треба да работат на лента да спојуваат кабли.
Со ова темпо за околу 100 тина години можеби ќе се намали невработеноста и ќе требаат уште 50 тина за да се стабилизира пазарот по области/домејни.
 
Член од
28 март 2006
Мислења
17.740
Поени од реакции
12.179
Дечкото над мене ти одговори.
Се работи за зголемување на побарувачката за работна рака. Колку е поголема, толку поголеми ќе бидат платите.
Некои европски региони имаат и во криза и стагнација повисока невработеност ама платите им се зголемуваат. Доколку е според книга, зашто во Македонија за 10 години (откако почнаа воглавно странски инвеститори) не се подобрува стандардот на населението? За 10 години, со толкав "огромен" број инвестиции, со намалена невработеност дури и за 8-9% и стандардот опаѓа и бројките опаѓаат
 
Последно уредено:
Член од
12 јануари 2014
Мислења
1.464
Поени од реакции
1.892
Да но имаш 100 области , проблемот е што треба да е рамномерно.
Кај нас има пример огромен број на економисти/правници и слично а многу помал број на инжинери дури и да се намали невработеноста после тоа ќе треба да се стабилизира пазарот по опласти. Друг проблем кај нас има премногу нови инвестиции и тоа фабрики на кои им треба 80 % ниско квалификуван кадар а државата промовира дека сите можат да завржат факултет па и магистарски. Имаме огромен број високо квалификуван кадар а повеќе работни места за нискоквалификуваниот. Тоа ти е исто како во земја каде што примарна гранка е земјоделството да привлекуваш инвестиции за доктори на науки. Така да државата сега нека ги убеди сите што завршија факултети кај нас дека треба да работат на лента да спојуваат кабли.
Со ова темпо за околу 100 тина години можеби ќе се намали невработеноста и ќе требаат уште 50 тина за да се стабилизира пазарот по области/домејни.
Само шо кога се зголемува у една област побаручачката (читај: се зголемуваат платите), тоа ги афектира сите други области, пошто парите не стојат на едно место, туку доаѓа до зголемено конзумирање и продукција у сите други области. Пошто ако се зголеми потрошувачката, фирмата ќе има зголемени приходи, а ќе има и зголемена работа, шо е уствари зголемување на потребата од работна рака, од шо следува дека ќе се појави и потреба за нови работници у таа некоја друга област која нема воопшто врска со првичната у која се зголемила платата. И од тука, у втората (афектираната) област се зголемува потребата за работници и се зголемуваат платите. И сето тоа се дешава сосем природно, пошто никој никого не го форсира да зголемува плати, туку се дешава благодарение на понудата и побарувачката и сумата пари со која располага населението.
 
Член од
28 март 2006
Мислења
17.740
Поени од реакции
12.179
Со ова темпо за околу 100 тина години можеби ќе се намали невработеноста и ќе требаат уште 50 тина за да се стабилизира пазарот по области/домејни.
да почнам да верувам во реинкарнација да ме фати процесов
 
Член од
28 јануари 2007
Мислења
9.850
Поени од реакции
1.559
Само шо кога се зголемува у една област побаручачката (читај: се зголемуваат платите), тоа ги афектира сите други области, пошто парите не стојат на едно место, туку доаѓа до зголемено конзумирање и продукција у сите други области. Пошто ако се зголеми потрошувачката, фирмата ќе има зголемени приходи, а ќе има и зголемена работа, шо е уствари зголемување на потребата од работна рака, од шо следува дека ќе се појави и потреба за нови работници у таа некоја друга област која нема воопшто врска со првичната у која се зголемила платата. И од тука, у втората (афектираната) област се зголемува потребата за работници и се зголемуваат платите. И сето тоа се дешава сосем природно, пошто никој никого не го форсира да зголемува плати, туку се дешава благодарение на понудата и побарувачката и сумата пари со која располага населението.
Па да ако започнат да се отвараат компании кој што ќе бидат специјализирани во други домејни, на пример ако се отвараат само фабрики од типот на призводство, таму не им требаат многу економисти или пак програмери или маркетин менаџери. Значи колку и да се прошири фабриката за делови нема да го избалансира пазарот. Ако дојдат инвеститори од типот на големите корпорации кој што нудат сервиси како од типот на helpdesk, procurement, consulting. Најдобро сценарио е сега да дојдат инвеститори како Oracle, P&G, Microsoft и да прават оутсорсинг и ќе се стабилизира малку во сите области.
Целта ми беше да објаснам дека само со Инвестиции од една област никогаш нема да се стабилизира пазарот на трудот и стандардот нема да се крени.
А стандардот опаќа од проста причина што нудиме најефтина работна рака и платата е под месечните потреби на едно лице.
 
Член од
14 мај 2009
Мислења
1.581
Поени од реакции
1.850
Извозот од слободните зони двојно зголемен
Извозот од слободните економски зони од почетокот на годинава до крајот на април изнесува 350 милиони евра, покажуваат податоците на Дирекцијата за технолошко-индустриски развојни зони.
Директорот на Дирекцијата за технолошко-индустриски развојни зони, Виктор Мизо вели дека во првите три месеци од годинава од зоните е остварен извоз од 250 милиони евра, што е зголемување од 95 отстово однос на истиот период.
-Драстично е зголемувањето на извозот во однос на минатата година. Само за еден месец е остварен извоз од зоните од околу 100 милиони евра и сме на пат да се достигне, можеби и да се надмине вкупниот планиран извоз од зоните од 1,2 милијарди евра на годишно ниво - изјави за МИА, Мизо.
Според него, ова е резултат на активноста на втората фаза во производството на „Џонсон Мети3, која активно произведува дополнителна вредност, како и на „Ван Хол“, „Џонсон контролс“ во Штип и на „Кемет електроникс“. Истовремено, многу е зголемен и извозот од „Продис“ и од „Текнохозе“ што е показател на ефикасноста на производството од овие компании, како и на заздравувањето на европската економија, бидејќи сите овие производи се наменети за тој пазар.
http://www.plusinfo.mk/vest/136167/Izvozot-od-slobodnite-zoni-dvojno-zgolemen
 
Последно уредено:

Ljupco Meljata

AJFON ILI ANDROID you choose
Член од
11 ноември 2007
Мислења
1.726
Поени од реакции
475
Во Македонија може да се живее добро но проблемот е што не е сигурно дури и оние фабрики кои сега ги отвараат не се гаранција дека ќе има големо вработување на млади лица и тоа ќе ТРАЕ како ТРЕНД.

Значи најголем проблем е дефинирањето на работно време плаќање на осигурување и подршка на ДДВ 18 посто кое служи за државата.

Денеска нема ниту еден газда кој ќе може да ви гарантира дека ќе ги задржи вработените 10 години без око да му трепне и тој ќе колабира лесно посебно кога на пазарот има нелојална конкуренција.

Значи малку народ од 2 милиона тешко може да биде гарант за стабилност на државата и нејзин потенцијал а ние богами живееме на европски стандарди ако е така тогаш платите треба да бидат повисоки со овие цени на производи во маркетите.

Значи да се разбереме владата се труди да привлече надворешни инвеститори и тоа е сосема океј и позитивно за влез и обрт на пари ама неможе да ги задоволи потребите на вработените и тука имаме голем проблем.


Тие работници не се малолетници и се задоволуваат со 10илјади денари тие се луѓе со семејства кои допрва имаат проблеми во животот башка казни башка неизнудени трошоци за бебе итн..........

Нашите родители имале помалку стресен живот затоа што некој сепак мислел и се грижел таа ЕКС Држава да има домашно стопанство кое е секогаш поголемо.

Значи домашното стопанство спрема VS странски инвестиции= 3:1

Сега владата копира некои социјални мерки ама тие сега не значат ништо бидејќи живееме во капиталистичко општество за жал.

Значи капитализам со кој ќе се стимулараат домашни претпријатија и поголема потрошувачка која ќе биде од бенефит за Македонецот.

Значи вака ако другар ми е добар мајстор за молерај јас него ќе го стимулирам и платам чесно а тој ќе ме ангажира за нешто друго или на пример Македонија да влезе во европска унија тогаш ќе биде уште подобро 2'цата ќе можеме да работиме и плаќаме даноци кои ќе одат во цела ЕУ и Македонија ќе добие неповратна помош како на пример улици,патишта,нови здравствени технологии итн....

А сега никој не работи ништо и сите чекаме помош од владата не држи вода.
 
Последно уредено:

мкд владе

arch-enemy
Член од
21 ноември 2009
Мислења
18.501
Поени од реакции
22.537
Во Македонија може да се живее добро но проблемот е што не е сигурно дури и оние фабрики кои сега ги отвараат не се гаранција дека ќе има големо вработување на млади лица и тоа ќе ТРАЕ како ТРЕНД.

Значи најголем проблем е дефинирањето на работно време плаќање на осигурување и подршка на ДДВ 18 посто кое служи за државата.

Денеска нема ниту еден газда кој ќе може да ви гарантира дека ќе ги задржи вработените 10 години без око да му трепне и тој ќе колабира лесно посебно кога на пазарот има нелојална конкуренција.

Значи малку народ од 2 милиона тешко може да биде гарант за стабилност на државата и нејзин потенцијал а ние богами живееме на европски стандарди ако е така тогаш платите треба да бидат повисоки со овие цени на производи во маркетите.

Значи да се разбереме владата се труди да привлече надворешни инвеститори и тоа е сосема океј и позитивно за влез и обрт на пари ама неможе да ги задоволи потребите на вработените и тука имаме голем проблем.


Тие работници не се малолетници и се задоволуваат со 10илјади денари тие се луѓе со семејства кои допрва имаат проблеми во животот башка казни башка неизнудени трошоци за бебе итн..........

Нашите родители имале помалку стресен живот затоа што некој сепак мислел и се грижел таа ЕКС Држава да има домашно стопанство кое е секогаш поголемо.

Значи домашното стопанство спрема VS странски инвестиции= 3:1

Сега владата копира некои социјални мерки ама тие сега не значат ништо бидејќи живееме во капиталистичко општество за жал.

Значи капитализам со кој ќе се стимулараат домашни претпријатија и поголема потрошувачка која ќе биде од бенефит за Македонецот.

Значи вака ако другар ми е добар мајстор за молерај јас него ќе го стимулирам и платам чесно а тој ќе ме ангажира за нешто друго или на пример Македонија да влезе во европска унија тогаш ќе биде уште подобро 2'цата ќе можеме да работиме и плаќаме даноци кои ќе одат во цела ЕУ и Македонија ќе добие неповратна помош како на пример улици,патишта,нови здравствени технологии итн....

А сега никој не работи ништо и сите чекаме помош од владата не држи вода.
Се е тоа во ред, но што ние би произведувале и би биле способни тоа да го пласираме на надворешниот пазар. Една рака фирми сега засега го можат тоа и при тоа не мислам на суров и полупроизвод. Разликата со странските инвестиции е што тие веќе имаат пласман. Лесно е да се речи ајде ке отвориме фабрики наместо споменици како најчесто спомнувана фраза. Но што тие фабрики би произведувале и каде тоа би го пласирале. Колку сме кадарни да произведеме квалитетно се гледа по тоа што ние во пазарна економија ги изгубивме и тие пазари каде веќе бевме присутни за време на Југославија или ајде ке речам во социјализмот. И јас сум за изворно домашно производтво кое ке се пласира на надворешен пазар со што извозот би бил поголем од увозот, рецепт за богата држава. Арно ама само со Косово процентот ни е на наша страна, секаде на друго место сме далеку во минус.
 

Ljupco Meljata

AJFON ILI ANDROID you choose
Член од
11 ноември 2007
Мислења
1.726
Поени од реакции
475
Се е тоа во ред, но што ние би произведувале и би биле способни тоа да го пласираме на надворешниот пазар. Една рака фирми сега засега го можат тоа и при тоа не мислам на суров и полупроизвод. Разликата со странските инвестиции е што тие веќе имаат пласман. Лесно е да се речи ајде ке отвориме фабрики наместо споменици како најчесто спомнувана фраза. Но што тие фабрики би произведувале и каде тоа би го пласирале. Колку сме кадарни да произведеме квалитетно се гледа по тоа што ние во пазарна економија ги изгубивме и тие пазари каде веќе бевме присутни за време на Југославија или ајде ке речам во социјализмот. И јас сум за изворно домашно производтво кое ке се пласира на надворешен пазар со што извозот би бил поголем од увозот, рецепт за богата држава. Арно ама само со Косово процентот ни е на наша страна, секаде на друго место сме далеку во минус.

Зошто одма со песимизам сакаш да нудиш производ на пазарот и да си свој газда или некој друг да менаџира наместо тебе и ти да бидеш ебана странка.

Ми го сфати муабетот нели затоа треба упорност се надевам и Балканските држави конечно ќе се обединат во некоја си Унија фајнали да имаме и ние некој ќар оптимизам братко.


еве една интересна историја како функционирал пазарот на труд пред 100 години

http://www.slobodaiprosperitet.tv/node/1030
Zašto je 1% ljudske istorije proizvelo 99% bogatstva?
Posted Čet, 08/05/2014 - 05:49 by Jadranko Brkic
U skoro čitavoj ljudskoj istoriji, većina ljudi je bilo veoma, veoma siromašno. Ali nešto se desilo nakon 1800. Prosječne zarade su tada počele da rastu. Na primjer, u posljednjih 200 godina, prosječna zarada u Sjedinjenim Državama je porasla sa $3 dolara na dan na do preko $120 dolara na dan, i to je računajući prilagođeno za inflaciju. Otkud ta iznenadna promjena? Prof. Deirdre McCloskey objašnjava njenu teoriju. Izvor: Learn Liberty YouTube kanal.
(video na dnu transkripta)
Transkript:
Deirdre McCloskey: Najvažnija stvar koju treba razumjeti o savremenom svijetu, jeste to da su ljudi nekada bili veoma siromašni a sada su veoma bogati. Godine 1800. prosječna osoba u svijetu je zarađivala $3 dolara na dan. Pri tome mislim na moderni ekvivalent od $3 dolara na dan, dakle roba i usluge, stvari koje ste mogli da kupite u iznosu od $3 dolara na dan. Dakle tri četvrtine vrijednosti kapućina dnevno. Ništa više.
U posljednjih trideset godina, procenat ljudi na svijetu koji su živjeli toliko loše se smanjio za polovinu. To je prepolovljeno. Dakle stvari idu veoma dobro. Za nas u zemljama kao što je SAD, gdje su se stvari popravile izuzetno dobro od 1800., mi proizvodimo, poslušajte samo ovo, $130 dolara dnevno. I kakva je to samo transformacija, to je prosto nevjerovatno. Zarađivali smo $3 dolara dnevno velikim dijelom istorije - ako želite kratku ekonomsku istoriju, još od početka vremena je bilo $3 dolara dnevno, a koje ide ovako i onda tačno ovdje, 1800. godine dešava se svušššš, ide gore kao ludo, i to je ova fantastična transformacija stanja običnih ljudi.
Zašto se to dogodilo? Jedno staro objašnjenje za to je eksploatacija. To možete čuti često: "mi smo bogati jer postoji gomila siromašnih u drugim dijelovima svijeta koji su siromašni.” To nije istina. U prošlosti je uvijek bilo eksploatacije i ona nije izazvala ekonomski rast. Tako da to ne može biti moderna eksploatacija, niti može biti - da uzmemo konzervativniji način gledanja na to - putem investicija. Nisu zaslužne investicije, niti je to gomilanje cigle na ciglu, već su zaslužne nove ideje, tj. inovacije. Fantastičan broj promjena u mašinama i materijalima, i organizacionim idejama, kao što su moderni univerziteti ili armirani beton, to je ono zadivljujuće što je prouzrokovalo taj svuššš, taj hokejaški štap, odnosno zakrivljeni dio hokejaškog štapa.
Zašto se ovo dogodilo? Dvije promjene u Holandiji i Engleskoj 1600-tih i 1700-tih bile su porast ekonomske slobode i društvene priznatosti za pronalazače, trgovce, proizvođače. Ranije, to su bila sramotna zanimanja, a onda su postala cijenjena. I zbog toga je došlo do ogromne eksplozije inovacija koje su ranije obeshrabrivane, jer oni nisu bili slobodni i nisu bili cijenjeni.
 
Последно уредено:
Член од
28 март 2006
Мислења
17.740
Поени од реакции
12.179
Zašto se to dogodilo? Jedno staro objašnjenje za to je eksploatacija. To možete čuti često: "mi smo bogati jer postoji gomila siromašnih u drugim dijelovima svijeta koji su siromašni.” To nije istina. U prošlosti je uvijek bilo eksploatacije i ona nije izazvala ekonomski rast. .
не знам авторот како го мери економскиот раст, дали према количеството оружје или новите возила ама не е баш во право. Економски раст постоел и постои. Појаките племиња на сметка на послабите, но тогаш не постоеле дворци, возила или згради па авторот да го забележи тоа. Појаките цивилизации према послабите само тогаш не постоеле возила ако така авторот го мери, не знам. За тој раст заслужни се нивните колонии. Само што сега наместо физички, постојат економски колонии и донекаде воени. Другото е исто, едни се развиваат на сметка на други. интересно е што авторот наведува 2 држави кои се меѓу државите кои имале најголем број колонии и воделе голем број војни кои сигурно не биле заради некоја идеологија или развој на науки. Постои еден можеби прелом, т.н. индустриска револуција, како дел од еволуцијата на човештвото, но и таа се одвивала на плеќите на други. Една од најфалените држави, Шведска е меѓу десетте најголеми извозници на оружје и којзнае колку "проекти" во третиот свет, главно под државна контрола.
 

Kajgana Shop

На врв Bottom