Во времето на „фати се колку да имаш дечко пошо сите имет“ всушност и сите то го праевме (зборвам за љуѓево јас шо ги познавам, дан се препознајт некој па да имат карајнци пошо не сум расположена за дебати некако моментално...).
Првиот дечко на сите ни беше таков (уште зборвам за љуќево шо ги знам). А и шо љубов побогу во осмо? (а некои уште порано...).
А иначе мислам дека сега не би можела.
Ако не го сакам немат шо да одам со него... Ак ми е убав нешо посебно (шо е далеку од сакање, а некој и така си го толкувет) ќе си се мувам само дур не ми поминит меракот и готово.
Така немат да си се повредам ни јас а ни него нема да го повредам. Сеа ќе речит некој демек а шо ак тој тебе те сакал...
Тој уште на почетокот ќе си знајт дек таква е ситуацијата и нек се помирит со то. Не би одела со него само да му прам кејф. А и после, пошо секако ќе е то кратко, ќе му е потешко. Аку мислит дек и само мување ќе напрајт уш толку да се затрескат, не морат ни то... Имат ногу други.
Незнам ... Би можела зашто да не ... Со тек на време можда ќе го засакам,а ако не иде работата постои раскинување
Ам ај ак не па да ги пробаме сиве машки на земјава и да видиме со кој ќе ојт...