Poets of the Fall / Old Gods of Asgard

Член од
17 октомври 2011
Мислења
13.735
Поени од реакции
33.411
Poets of the Fall (POTF) е фински рок бенд кој кај нас е многу малку познат, составен од Marko Saaresto (вокал), Olli Tukiainen (гитара) и Markus Kaarlonen (клавијатури, продукција), секако - придружувани и од други музичари на нивните концертни настапи.



Ги открив случајно пред 6-7 години, и со првото слушање на Carnival of Rust бев сигурен дека имаат што да понудат. Полека, по преслушувањето на целата нивна дискографија низ изминативе години и безбројните преслушувања на Carnival of Rust, истата ми стана мојата најомилена песна, а POTF, мојот бенд број 1!



Бендот е основан во 2003 од Saaresto и Tukiainen. Нивниот прв сингл, Late Goodbye, направен наменски за видео играта Max Payne 2: The Fall of Max Payne. Истата година бендот ја основа нивната сопствена продукциска куќа Insomniac под чија капа се издадени сите нивни досегашни албуми. По првите два сингла: Late Goodbye и Lift од 2004, во јануари 2005 го издаваат својот деби албум, платинумскиот Signs of Life. Албумот им носи бројни награди низ Финска. Од него ги издвојувам Late Goodbye, Lift и Sleep како a must listen songs.






Со третиот сингл, Carnival of Rust од 2006, се пробиваат и на германскиот пазар. На 30 март 2006 излегува и видеото за истата песна со кое јас ги запознав. Видеото кое прикажува жена со гас маска која посетува еден стар карневал и вклучува референци за секоја песна од нивниот втор албум со истото име кој излегува истата година, станува многу популарно во Финска и низ цела Европа. За истото видео ја добиваат наградата „Најдобро видео на сите времиња во Финска“. Албумот Carnival of Rust освен во Финска излегува и во Австралија, Шведска, Русија, Украина и Германија. Исто како и Signs of Life, доживува платинумски тираж. Задолжителна „лектира“ од таму: Carnival of Rust, Locking Up the Sun, Maybe Tomorrow is a Better Day и Roses!





Во 2008 излегува нивниот следен сингл, The Ultimate Fling, а подоцна истата година и нивниот трет албум, Revolution Roulette. Diamonds for Tears и Revolution Roulette се песните без кои не може да помине преслушувањето на POTF.



Во 2009 наменски прават уште три песни за видео играта Alan Wake: War, Children of the Elder God и The Poet and the Muse. Последните две не се издадени на нивниот следен носач на звук, албумот Twilight Theater, затоа што во играта ги изведува in-game бендот Old Gods of Asgard - нивното алтер его.


Од Twilight Theater ќе ги спомнам War, Given and Denied, Dreaming Wide Awake и една од моите најомилени - Smoke and Mirrors.





Петтиот, и воедно последен студиски албум, Temple of Thought, се појави во 2012, по првиот сингл од тој албум, Cradled in Love. Албумот освен во Финска, издаден е и во Германија, Русија, Романија и Индија. Вклучува уште една песна наменета за видео играта Alan Wake's American Nightmare - песната The Happy Song, која е забележливо поразлична од стилот на нивното вообичаено музицирање. Освен Cradled in Love и The Happy Song, не смее да се изостават Running Out of Time, Temple of Thought (мојата трета најомилена од POTF) и Kamikaze Love.



Искрено, не верувам дека темава ќе трогне многумина на форумов, но се надевам дека постојат барем некои луѓе кои слушнале за POTF, а ако не - ќе бидам пресреќен ако навлечам некого на нив онака како што јас се навлеков.
 
Член од
17 октомври 2011
Мислења
13.735
Поени од реакции
33.411
Carnival of rust,late goodbye врвот, времиња, времиња... Тогаш Форест имаше долга коса и ја чекаше Цеца да го опраи. :D
По Carnival of Rust мене најомилени ми се Smoke and Mirrors и Temple of Thought, а тоа им се песни од последните два албума. Според мене POTF се константно добри, не само на времето.
 

Kajgana Shop

На врв Bottom