Сточарство

  • Креатор на темата Johnny Stulic
  • Време на започнување

bobipp

Let's cook!
Член од
15 август 2008
Мислења
11.699
Поени од реакции
6.621
Bi sakal da odgleduvam kravi so domasna hrana ..primer da pocnam so 4-5 bi se isplakalo li a i kolku zemja e potrebno primer za edna krava..
Ako e u sema nekoj dajte mislenje :) pozz
Не да јадат, брат, кравите се диносауруси на модерното доба. Јадење треба со тони, со приколици, посебно ако се шталски, т.е. нон-стоп врзани во штала и не одат на пасење. А мораш да ги раниш, за да ти дадат доволно млеко за да ти биде исплатливо инаку ништо не правиш со 10-ина литри млеко од крава на ден. Цената на класите мислам не е баш така како што има пишано некој погоре. Нас ни го откупуваат како втора класа мислам по 18 и плус со субвенции 2.5 денари иди вкупно 20.5 денари/литар. Претежно на сите им го ценат во втора и трета класа, освен ако си голем производител, т.е. имаш 50+ крави, па тогаш има шанси да се надеваш и на 1 класа.
 
Член од
21 септември 2010
Мислења
349
Поени од реакции
181
Ja ne rekov da najdis literatura i da ja procitas i biznisot e tuka i samo sobiraj pari.....mora da se educiras preku literatura za da vidis vo kakov rizik se vpustas i da prasuvas lugje sto veke se zanimavaat so toa,ako veke investiras minimum 20-30.000 evra mora da napravis dobra procenka na rizik,a toa deka domasniot esap na pazar ne izleguva-i toa kako izleguva ako go napravis esapot kako sto treba-se ke svedis na minimum,vo kjar nema da gi stavas ni subvencii ni bilo kakvi dodatoci i ako krajniot rezultat e zadovolitelen togas mozes da se vpustis vo biznisov....barem sega ne e tesko da go udris esapot,ima na youtube eden mal milion farmeri od Srbija koi sto kazuvaat se sto te interesira i pozitivno i negativno-ama vistinito...ja se zaboraviv od pisuvanje ama milo mi e sto vaka brzo stigna reakcija na prviot komentar se nadevam deka ke se soberime poveke i ke diskutirame kako sto gledam nikoj do sega ne napisal poraka deka startuval so nekoj biznis i da gi kazi rezultatite bez ogled na toa kakvi se
Batka, ako go imas kesot, ti treba dobra strategija i ideja, procenka na rizik, a kako sto mozam da zaklucam imas cvrsta volja znaci nisto nema da te spreci da uspees, no moeto zlatno pravilo e: "expect the worst and hope for the best"
 
Член од
5 ноември 2012
Мислења
2.527
Поени од реакции
5.718
Ja ne rekov da najdis literatura i da ja procitas i biznisot e tuka i samo sobiraj pari.....mora da se educiras preku literatura za da vidis vo kakov rizik se vpustas i da prasuvas lugje sto veke se zanimavaat so toa,ako veke investiras minimum 20-30.000 evra mora da napravis dobra procenka na rizik,a toa deka domasniot esap na pazar ne izleguva-i toa kako izleguva ako go napravis esapot kako sto treba-se ke svedis na minimum,vo kjar nema da gi stavas ni subvencii ni bilo kakvi dodatoci i ako krajniot rezultat e zadovolitelen togas mozes da se vpustis vo biznisov....barem sega ne e tesko da go udris esapot,ima na youtube eden mal milion farmeri od Srbija koi sto kazuvaat se sto te interesira i pozitivno i negativno-ama vistinito...ja se zaboraviv od pisuvanje ama milo mi e sto vaka brzo stigna reakcija na prviot komentar se nadevam deka ke se soberime poveke i ke diskutirame kako sto gledam nikoj do sega ne napisal poraka deka startuval so nekoj biznis i da gi kazi rezultatite bez ogled na toa kakvi se
Тоа едуцирање од литература, или форуми/јутјуб е убава работа , ама праксата е незаменлива
По мое, тие 30-тна илјади евра се солидна сума со која можеш да рачунаш на пристојна фармичка од која би можел солидно да егзистираш.
Ама, има многу преуслови : какво производство, млеко ? Осигурај се дека ќе имаш сигурен откуп со сигурна млекара. Дали имаш сопствена земја? Ако немаш производство на сопствена храна одма ти кажувам дека тешко ќе бидеш рентабилен. Механизација, објекти....
 
B

BooBojan

Гостин
Може да дискутирам за оваа тема цели денови бидеји сум на земјоделски факултет,истовремено одгледуваме 6 крави 130 овци, 6ха ориз, 5-6 хектари житарици и фуражни култури.
Ама проблемот ми е што немам многу слободно време да напишам подолг пост, може да прашаш шо конкретно би те интересирало.
 

Ivica^

Confident Liar
Член од
14 август 2007
Мислења
11.168
Поени од реакции
15.967
Може да дискутирам за оваа тема цели денови бидеји сум на земјоделски факултет,истовремено одгледуваме 6 крави 130 овци, 6ха ориз, 5-6 хектари житарици и фуражни култури.
Алал нека ти е :cuc:
 
Член од
29 мај 2014
Мислења
12
Поени од реакции
10
Sve ova sto go napisavte e super,mene mi e poentata deka sum cital farmeri se utepale od davanje hrana maltene so lajca na kravite a tie uporno ne davaat mleko vo zadovolitelna kolicina znaci ne e samo kolicinata na hrana vo prasanje tuku ima i drugi propratni raboti...edna druga rabota ne mi e jasna a se vika"objekt"...nikoj ne kazuva po koi normi treba da bide objektot i dali treba da go zadovoluva toj proklet "hasap"zatoa sto vo stranstvo se liberalni vo toj pogled i lugjeto prosto moze da cuvaat kravi i vo onie balonite sto nie gi upotrebuvame za igranje fudbal,a kaj nas se nametnuva nekoja si NASA tehnologija na cuvanje dobitok. BooBojan ako imas informacii kazi dali drzavava pravi uvoz na mlecni kravi pa posle moze istite da se kupat ili seto toa e individualno snaogjanje i dali e tocno deka za prehranuvanje na edna krava so sopstvena hrana vo godinata e potrebno 1 ha zemja ....aj i tebe da te angazirame
 
Член од
30 мај 2012
Мислења
5.027
Поени од реакции
2.889
Megju pobogatite luge vo Slovenija se farmerite so pogolemo proizvodstvo na kravjo mleko. Garantiran otkup,dobri subvencii i drzavna pomos za modernizacija i ukrupnuvanje na proizvodstvoto i zemjata. Nekoi epten jaki farmeri ili ko so gi vikaat oni kmeti se teski milioneri.
 
B

BooBojan

Гостин
Sve ova sto go napisavte e super,mene mi e poentata deka sum cital farmeri se utepale od davanje hrana maltene so lajca na kravite a tie uporno ne davaat mleko vo zadovolitelna kolicina znaci ne e samo kolicinata na hrana vo prasanje tuku ima i drugi propratni raboti...edna druga rabota ne mi e jasna a se vika"objekt"...nikoj ne kazuva po koi normi treba da bide objektot i dali treba da go zadovoluva toj proklet "hasap"zatoa sto vo stranstvo se liberalni vo toj pogled i lugjeto prosto moze da cuvaat kravi i vo onie balonite sto nie gi upotrebuvame za igranje fudbal,a kaj nas se nametnuva nekoja si NASA tehnologija na cuvanje dobitok. BooBojan ako imas informacii kazi dali drzavava pravi uvoz na mlecni kravi pa posle moze istite da se kupat ili seto toa e individualno snaogjanje i dali e tocno deka za prehranuvanje na edna krava so sopstvena hrana vo godinata e potrebno 1 ha zemja ....aj i tebe da te angazirame
Види вака.Во секој случај македонското земјоделство ти е умри машки.
Ќе се отепаш од работа, која не е нималку лесна, а најболното од се е тоа што сигурноста ти е нула...
Моментално живееме во улава држава, во која нема ценовна стабилност, уште помалку сигурност за пласманот на производот.Најболното од се е што може да ти се случи да не ти биде платен трудот(за пример мене од Свед милк АЈДУЧИШТАНА ми останаат околу 40.000 денари неисплатени, кои се веке одамна прежалени), субвенциите може да се случи воопшто и да не ги добиеш(работи кои не смеат да бидат така).
Рачунај дека ке имаш работен ден од минимум 12 работни часови.Но тоа и не е толку голем проблем, бидејки е потребно искуство,фактори на производството(кај говедарството се јавуваат во вид на пари,Говеда(крави), земја, машини за обработка, објекти и работна рака).


Набавката на млечни крави се врши индивидуално.Но постојат исклучоци нормално.
Можеш да направиш договор со некоја млекарница, за набавка на млечни крави.Нормалното млекото нив ке им го продаваш, а ке ги исплаќаш како кредит секој месец со одбивање на одредена сума пари од онаа која треба да ти биде исплатена.
Државата истотаа го субвенционира набавувањето на високомлечни крави, со ако не се лажам околу 50%.
 
Член од
5 ноември 2012
Мислења
2.527
Поени од реакции
5.718
Sve ova sto go napisavte e super,mene mi e poentata deka sum cital farmeri se utepale od davanje hrana maltene so lajca na kravite a tie uporno ne davaat mleko vo zadovolitelna kolicina znaci ne e samo kolicinata na hrana vo prasanje tuku ima i drugi propratni raboti...edna druga rabota ne mi e jasna a se vika"objekt"...nikoj ne kazuva po koi normi treba da bide objektot i dali treba da go zadovoluva toj proklet "hasap"zatoa sto vo stranstvo se liberalni vo toj pogled i lugjeto prosto moze da cuvaat kravi i vo onie balonite sto nie gi upotrebuvame za igranje fudbal,a kaj nas se nametnuva nekoja si NASA tehnologija na cuvanje dobitok. BooBojan ako imas informacii kazi dali drzavava pravi uvoz na mlecni kravi pa posle moze istite da se kupat ili seto toa e individualno snaogjanje i dali e tocno deka za prehranuvanje na edna krava so sopstvena hrana vo godinata e potrebno 1 ha zemja ....aj i tebe da te angazirame
Интересен пост
Таму кај што си читал дека фрармери се утепале со давање храна а кравите пак не давале млеко требало да ти напишат дека други пропратни работи може да бидат и поважни од храната
Окулу објектите. Не знам кој треба да ти каже “норми“ ? Претпоставувам дека секој студент од Земјоделски факултет знае кој се основните предуслови за изградба на објект. Или ангажирај фирма, знам дека порано ДеЛавал која работеше со опрема за млекарство исто правеше и проекти за фарми.
Не знам кој наметнува НАСА технологија кај нас, се е индивидуално. Од тебе зависи каков објект за каков систем ќе направиш.
Инаку, точно е дека ориенатационо ти требаат 1ха земја / 1 крава. Можеш теоретски ти да бидеш фармер и без земја, ке си купуваш храна, нели, ама есапот е друг
 
Член од
29 мај 2014
Мислења
12
Поени од реакции
10
Интересен пост
Таму кај што си читал дека фрармери се утепале со давање храна а кравите пак не давале млеко требало да ти напишат дека други пропратни работи може да бидат и поважни од храната
Окулу објектите. Не знам кој треба да ти каже “норми“ ? Претпоставувам дека секој студент од Земјоделски факултет знае кој се основните предуслови за изградба на објект. Или ангажирај фирма, знам дека порано ДеЛавал која работеше со опрема за млекарство исто правеше и проекти за фарми.
Не знам кој наметнува НАСА технологија кај нас, се е индивидуално. Од тебе зависи каков објект за каков систем ќе направиш.
Инаку, точно е дека ориенатационо ти требаат 1ха земја / 1 крава. Можеш теоретски ти да бидеш фармер и без земја, ке си купуваш храна, нели, ама есапот е друг
Vaka sega:
Prvo-ne mi e jasno sto tolku se zapna na mene uste od prvata poraka sto ja isprativ pa mi vrati so kontra odgovor.
Vtoro-koga veke mi davas odgovor na moja poraka red e da ja procitas vo celost...mene nikoj ne treba da mi napise za propratni raboti vo ishranata zatoa sto toa i jas go napisav ama nekoj mora da procita(eve na primer ti).
Treto-NASA tehnologija i toj HASAP sistem sto go ismislija nekoi "pametni" nedonoseni sedmacinja doveduva do toa koga ke ja viknes firmata za da ti izraboti proekt istata taa firma ke ti "nacrta" farma na 21-ot vek koja za 50 kravi ke cini cirka 200.000 evra nebare otvaras laboratorija vo NASA(ete od tuka izleguva toa famozno zborce).
Cetvrto i najvazno-so ogled deka ovaa diskusija ima 40 mislenja(vklucuvajki go i ova mislenje sto sega go pisuvam),a ti na profilot imas brojka od 416 mislenja znaci na forumov imame "momak za sve".....ili se razbiras vo site problematiki(sto i matematicki e nevozmozno)ili pak pisuvas poraki za da se kontras so neistomislenici i da delis pamet.
P.S.si napisal"Претпоставувам дека секој студент од Земјоделски факултет знае кој се основните предуслови за изградба на објект".
pretpostavkata e majka na zaebancijata.[DOUBLEPOST=1401444564][/DOUBLEPOST]
Види вака.Во секој случај македонското земјоделство ти е умри машки.
Ќе се отепаш од работа, која не е нималку лесна, а најболното од се е тоа што сигурноста ти е нула...
Моментално живееме во улава држава, во која нема ценовна стабилност, уште помалку сигурност за пласманот на производот.Најболното од се е што може да ти се случи да не ти биде платен трудот(за пример мене од Свед милк АЈДУЧИШТАНА ми останаат околу 40.000 денари неисплатени, кои се веке одамна прежалени), субвенциите може да се случи воопшто и да не ги добиеш(работи кои не смеат да бидат така).
Рачунај дека ке имаш работен ден од минимум 12 работни часови.Но тоа и не е толку голем проблем, бидејки е потребно искуство,фактори на производството(кај говедарството се јавуваат во вид на пари,Говеда(крави), земја, машини за обработка, објекти и работна рака).


Набавката на млечни крави се врши индивидуално.Но постојат исклучоци нормално.
Можеш да направиш договор со некоја млекарница, за набавка на млечни крави.Нормалното млекото нив ке им го продаваш, а ке ги исплаќаш како кредит секој месец со одбивање на одредена сума пари од онаа која треба да ти биде исплатена.
Државата истотаа го субвенционира набавувањето на високомлечни крави, со ако не се лажам околу 50%.
Fala ti na odgovorot vo celost se slozuvam so tebe toa i jas sakav da go potenciram deka ako gi isklucis site finansiski vetuvanja sto ti gi davaat okolu tebe i ako krajnata cifra ti dojde vo zadovolitelen plus togas zapocni go biznisot a toa deka zemjodelstvoto e umri maski mozi i toa e nedovolen izraz.
 

Strenght

Never Give Up!!
Член од
24 април 2010
Мислења
2.516
Поени од реакции
1.824
Прашање едно до сите што се занимавате со сточарство.

Колку од вас пробале од целиот труд што сте го вложиле да го спакувате и да го пласирате на пазарот како финален производ? ( не продавање на млеко на пример на големо, туку правење сирење од млекото или пак нешто друго )

И колку од вас се обиделе да ги продаваат своите производи надвор. Кои ви биле најголемите пречки и проблеми.

Поздрав
 
Член од
29 мај 2014
Мислења
12
Поени од реакции
10
Прашање едно до сите што се занимавате со сточарство.

Колку од вас пробале од целиот труд што сте го вложиле да го спакувате и да го пласирате на пазарот како финален производ? ( не продавање на млеко на пример на големо, туку правење сирење од млекото или пак нешто друго )

И колку од вас се обиделе да ги продаваат своите производи надвор. Кои ви биле најголемите пречки и проблеми.

Поздрав
Prijatele problemot ovde e sto nema takvi sto se zanimavaat so stocarstvo a ne pa da imaat finalen proizvod sto ke go plasiraat na domasen i stranski pazar(isklucok dva-trojca ama i tie tapkaat vo mesto)i ja baram nekoi opcii za pocetok na cuvanje na stoka ama po se izgleda deka ovde nesto ne e vo red.Trgni od internetov pobaraj na google na makedonski dali ke najdes stocari,govedarstvo,kozarstvo i sl.,a potoa pobaraj na srpski ili hrvatski ke ti izlezat eden milion stranici.....toa e toa
 

Strenght

Never Give Up!!
Член од
24 април 2010
Мислења
2.516
Поени од реакции
1.824
Prijatele problemot ovde e sto nema takvi sto se zanimavaat so stocarstvo a ne pa da imaat finalen proizvod sto ke go plasiraat na domasen i stranski pazar(isklucok dva-trojca ama i tie tapkaat vo mesto)i ja baram nekoi opcii za pocetok na cuvanje na stoka ama po se izgleda deka ovde nesto ne e vo red.Trgni od internetov pobaraj na google na makedonski dali ke najdes stocari,govedarstvo,kozarstvo i sl.,a potoa pobaraj na srpski ili hrvatski ke ti izlezat eden milion stranici.....toa e toa
И после цацко ни е крив... Знам и јас дека многу не се замара македончето за да направи повеќе, сепак мислам дека тук таму има некој што прави само многу се малку...

И да во право си све ќе најдеш на српските и хрватските форуми.. мрза народ сме...
 
Член од
3 април 2014
Мислења
23
Поени од реакции
42
И после цацко ни е крив... Знам и јас дека многу не се замара македончето за да направи повеќе, сепак мислам дека тук таму има некој што прави само многу се малку...

И да во право си све ќе најдеш на српските и хрватските форуми.. мрза народ сме...
Не се занимавам со сточарско производство имам само растително, но ќе пробам да ти одговорам.

Не се работи дали некој сточар има или нема воља и дали сака да извезе готов производ готовиот производ во сточарството се произведува од суровина месо или млеко, а нивните продажни цени не дозволуваат на фармер да акумулира средства да гради производен капацитет (извозен-индустриски тип), голем дел од сточарите работат за гола егзистенција.

Кога се работи за производство на финален производ на самата фарма-домаќинство се се сведува на производ за мал круг локални потрошувачи, а не за извоз. Доколку некој сточар има доволно капитал да финансира сопствен производен погон-извозен за млеко или месо и најмалата производна линија (со најмал капацитет за еден производ) вреди неколку стотици илјади евра (треба да е исо-стандардизирана) плус објект за опремата изграден по хасап критериуми повторно вреди неколку стотици илјади евра. Ако некој фармер теоретски го направи ова за да ја искористи опремата повторно треба да откупува суровина од друѓи фармери за да го искористи капацитетот 100 % бидејќи кај нас нема доволно голем семеен-фармер да снабдува самостојно производен капацитет од ваков калибар затоа нема ниту ќе има извоз на готов производ од фармер туку ќе извезуваат големите млекари пр.-Битолска или месари пр.-МИК и др кои не се во сопственост на фармери.

Голем фармер во наши услови би можел да исфинансира некоја дискретна куќа на имотот за селски туризам (швалер туризам) и да прима викенд туристи на ноќевање со вечера и појадок на производи произведени на самото стопанство во домашни услови и на тој начин да оствари екстра приход. Мал фармер има неколку избори може да продава млеко по куќи на домашна адреса во пластично шише 35-40 ден./лит. или да продава илегално јајца, сирење и домашни колбаси на пазар и да биде казнет од Здравствен инспекторат, Инспекторат за храна и вино или УЈП, а откако ќе плати казна ќе го продава млекото легално на млекара за 18-20 денари и ќе му го плаќаат на трансакциска сметка по 30-60 дена зависно од млекарата, а откако ќе виде малиот сточар со 4-5 крави дека нема живот ќе ги продаде и ќе бара работа во фабрика за 200 евра.
 
Член од
29 мај 2014
Мислења
12
Поени од реакции
10
Не се занимавам со сточарско производство имам само растително, но ќе пробам да ти одговорам.

Не се работи дали некој сточар има или нема воља и дали сака да извезе готов производ готовиот производ во сточарството се произведува од суровина месо или млеко, а нивните продажни цени не дозволуваат на фармер да акумулира средства да гради производен капацитет (извозен-индустриски тип), голем дел од сточарите работат за гола егзистенција.

Кога се работи за производство на финален производ на самата фарма-домаќинство се се сведува на производ за мал круг локални потрошувачи, а не за извоз. Доколку некој сточар има доволно капитал да финансира сопствен производен погон-извозен за млеко или месо и најмалата производна линија (со најмал капацитет за еден производ) вреди неколку стотици илјади евра (треба да е исо-стандардизирана) плус објект за опремата изграден по хасап критериуми повторно вреди неколку стотици илјади евра. Ако некој фармер теоретски го направи ова за да ја искористи опремата повторно треба да откупува суровина од друѓи фармери за да го искористи капацитетот 100 % бидејќи кај нас нема доволно голем семеен-фармер да снабдува самостојно производен капацитет од ваков калибар затоа нема ниту ќе има извоз на готов производ од фармер туку ќе извезуваат големите млекари пр.-Битолска или месари пр.-МИК и др кои не се во сопственост на фармери.

Голем фармер во наши услови би можел да исфинансира некоја дискретна куќа на имотот за селски туризам (швалер туризам) и да прима викенд туристи на ноќевање со вечера и појадок на производи произведени на самото стопанство во домашни услови и на тој начин да оствари екстра приход. Мал фармер има неколку избори може да продава млеко по куќи на домашна адреса во пластично шише 35-40 ден./лит. или да продава илегално јајца, сирење и домашни колбаси на пазар и да биде казнет од Здравствен инспекторат, Инспекторат за храна и вино или УЈП, а откако ќе плати казна ќе го продава млекото легално на млекара за 18-20 денари и ќе му го плаќаат на трансакциска сметка по 30-60 дена зависно од млекарата, а откако ќе виде малиот сточар со 4-5 крави дека нема живот ќе ги продаде и ќе бара работа во фабрика за 200 евра.
Vidi vaka sega-i ti si vo pravo,znaci ako makedonce ima 20.000 evra zajebi biznis poshten.....najdobro e da se pustat parite vo lihvarstvo oti tamu nemas inspektorati i razni gluposti osven sitni inspektorcinja od mevereto koi lesno se podmituvaat (svaka cast pojedincima jbg),e od tuka nataka-ko prezivi pricace......od poraka na poraka se si mislam deka e poarno da ja batalam idejava i da si sedam madro i da si rabotam kaj sto sum sega
 

Kajgana Shop

На врв Bottom