Малини - најпрофитабилен бизнис

Член од
27 септември 2015
Мислења
16
Поени од реакции
11
За 1 хектар не требаат работници?
Колку м2 има у 1 хектар, си берел некад малини?
drugar pisav semeen biznis pod semeen biznis racunam 4-5 dusi za 1 hektar e dovolno periodot na berenje e 30 dena ne e 1 den taka da moze da se postigne no poveke od 1 hektar nema sansi.[DOUBLEPOST=1443483863][/DOUBLEPOST]
5000e побрзо би ги вложил во половен мерцедес него во малини за кои немам откуп.
Преголема инвестиција е тоа другар. Особено за сиромаштија како оваа...

инаку, Владата дава субвенции, ако оваа Влада не дава субвенции за земјоделие не знам која претходна давала.

Тоа и не е така битно, битно е што е сепак скапа инвестиција... кога човек не се разбира од земјоделие и не одгледувал, а особено кога пласманот е проблем... тогаш цел муабет паѓа во вода...
koga mislev na vladata ne mislev na subvencii mislev na povolni krediti kako sto e slucaj so srbija i da biznisov od ovaa gledna tocka pagja vo voda ne samo zatoa sto nema otkup tuku zatoa sto nema dovolno odgleduvaci .
 
Последно уредено:
Член од
27 септември 2015
Мислења
16
Поени од реакции
11

ХулахопкиСоТочки

Out of step with the world
Член од
9 август 2014
Мислења
1.494
Поени од реакции
5.250
Може е профитабилен бизнис, ама и највкусен е сигурно :pipi:
Имам во двор некои 3 грмушки, си берев стално ама одеднаш почнаа да се сушат :confused:
 
Член од
27 септември 2015
Мислења
16
Поени од реакции
11
od kaj znaes moze 20 dusi se u familija:D
bratce ne se problem rabotnicite posto gledam ste se fatile za rabotnicite problem e otkupot dokolku ima otkup togas se e polesno so profit od 40 000 evra imas za se da platis i rabotnici i prskanje i navodnuvanje i se i da potrosis 10 000 evra sto ne e mozno. ti ostanuvaat 30 000 evra a toa se 2500 evra mesecno i 2000 evra da ti ostanat toa za 1 semejstvo po covek se 500 evra taka da toa ne e problem, a ne e problemot ni vo vladata sto nema otkup da go zememe primerot na srbija, vladata vo srbija ne e nisto podobra od nasava moze da se rece i polosa deka e, no vo srbija narodot sam si resil da se bavi so odgleduvanje na malini tamu interesot za ovoj biznis e golem zaradi profitot do pred nekoja godina srbija bese najgolem odgleduvac na malini ne po inicijativa na vladata tuku na narodot i so toa gi privlekoja golemite evropski otkupuvaci da dojdat vo srbija i da im go otkupuvaat celiot rod sto trae i do den denes iako sega poveke ne se no sepak gi ima dosta ova go pisuvam posto go gledam i stavot na ivica deka vo makedonija nisto ne se moze i deka za se e vinovna vladata posto procitav eden negov post kako vo makedonija nemozelo da se napravi profit vo zemjodelie taka nesto.Na pr koga bi se zdruzile 20 odgleduvaci prinosot bi bil nekade 500 tona vladata so sigurnost bi kreditirala za izgradba na ladilnik,takov pr imam videno vo srbija.i ne e samo malinata tuka e i smilot koj e dosta profitabilen so koj se pravi etericno maslo,lesnikot isto e dosta profitabileni mn drugi. na makedonija i treba poveke edukacija i potiknuvanje za ovie rab se razbira i interes kaj narodot sto e mn tesko zosto makedonceto pre bi da mu go dudla na sefot za 200 evra se razbira barem sigurna rab otkolku da go pomaci gzot za sam nesto da napravi
 

Bodhidharma

Avatara
Член од
17 септември 2011
Мислења
10.783
Поени од реакции
15.397
Odgleduvanjeto na malini spored mene e najprofitabilen biznis,malinata uste vo prvata godina dava rod, a vo tretata godina e veke vo poln rod,vo poln rod od 1 hektar dava 20-25 tona malini otkupnata cena na malinata se dvizi od 2 do 2,5 evra za kilogram zavisno od godinata i sekako od ponudenata cena na polska kako najgolem odgleduvac va evropa,vo makedonija odgleduvaci na malini se mnogu malku so toa otkupot recisi i da go nema.
1hektar 20 tona x 2 evra = 40 000 evra
Преку сила да имаш 3 тона..... ако рачунаш по 2 евра имаш 6000 евра. Дај линк од каде виде дека има 20 до 25 тона од хектар.
 
Член од
22 јули 2014
Мислења
621
Поени од реакции
766
Malinite se strasno dobar produkt, pa duri i da ne e za izvoz, lokalno ke go prodase...fali dobra organizacija, biznis plan, predvremeni toskovi,poznavanje na pocvi i fertilizacija....bez dobra pocva nema dobar produkt.... i sl....a veruvam deka ako nekoj se nafane da proizvodi pogolema kolicina deka i stgranci ke go najdat....tie toa i cekaatg...eftin a kvaliteten profukt.
 
Член од
16 септември 2013
Мислења
687
Поени од реакции
514
Пред 4-5 години татко ми сакаше да инвестира во овој бизнис, ама во Србија. Неможеше да најде доволно површина колку што планираше и го остави.
1хектар сигурно ќе ти роди 20тона малини? Сигурно се 5000евра влог за 1хектар?
Јас мислам дека од памет малце ти е математикава...
 
Член од
14 мај 2009
Мислења
1.581
Поени од реакции
1.850
Пред 4-5 години татко ми сакаше да инвестира во овој бизнис, ама во Србија. Неможеше да најде доволно површина колку што планираше и го остави.
1хектар сигурно ќе ти роди 20тона малини? Сигурно се 5000евра влог за 1хектар?
Јас мислам дека од памет малце ти е математикава...
Србија Русија и Полска се рекордери во производство на малини, кај соседите во Србија значи, просечен принос е 4 тона по хектар (последните две години само 2,5 тона по ха) барем самите го тврдат тоа, во неколку објави на нет го најдов овој податок: -Prosek proizvodnje malina u Srbiji je 81.000 tona godišnje, a prosečan prinos je četiri tone po hektaru, а за вложувањата некој си С вели: ‘‘Po računici, Stojića za hektar novog zasada maline potrebno je izdvojiti od 14 do 15.000 evra....‘‘ откупната цена таму по килограм е од 140-160 Динари, што би било цца 1,5 Еур кило!?... па сега ти види!
 
Последно уредено:
Член од
24 мај 2014
Мислења
5.295
Поени од реакции
5.860
Феноменална идеја. Секогаш има непредвидени трошоци во секој бизнис, но ова звучи како полн погодок. (y)[DOUBLEPOST=1443549486][/DOUBLEPOST]Се извинувам вака што можеби е нелегално дури и за на форум прашањево ама многу ме интересира колку се заработува просечно од 1 декар марихуана ? :oops:
 
G

Goldie

Гостин
Ако имаш систем за наводнување поставено може да се надеваш на солиден принос во спротивно очекувај големи осцилации во приносот, барем по она што го читам кај Србите од просечно по 2-3тона по хектар па се до до 20 гледам како кажуваат во зависност од врнежите пред се. Инаку кај нас има пари во земјоделието ама немаме земјоделци, сите сакаат да седат во канцеларија и да зимаат по 1000 евра плата - епа нема така. Башка и државата не инвестира многу во земјоделието, на пример огромен дел од земјоделското земјиште ни зјае така без пристап до системи за наводнување и нема услови да се одгледуваат овошни култури, винова лоза па се садат (не многу) профитабилни култури како житарицата со која неможеме да бидеме конкурентни на пазарот.
 
  • Ми се допаѓа
Reactions: M-1
Член од
27 септември 2015
Мислења
16
Поени од реакции
11
Србија Русија и Полска се рекордери во производство на малини, кај соседите во Србија значи, просечен принос е 4 тона по хектар (последните две години само 2,5 тона по ха) барем самите го тврдат тоа, во неколку објави на нет го најдов овој податок: -Prosek proizvodnje malina u Srbiji je 81.000 tona godišnje, a prosečan prinos je četiri tone po hektaru, а за вложувањата некој си С вели: ‘‘Po računici, Stojića za hektar novog zasada maline potrebno je izdvojiti od 14 do 15.000 evra....‘‘ откупната цена таму по килограм е од 140-160 Динари, што би било цца 1,5 Еур кило!?... па сега ти види!
drugar greska si nasad na malini od 1 hektar so sirina od 3 metri za rabota so traktor e od 10 tona do 12 tona po hektar a so 2 metra sirina e 20 tona po hektar jas neznam kaj si cital ti ama eveti link pa samiot vidi
https://www.youtube.com/watch?v=7FoNZvbMFrI[DOUBLEPOST=1443603636][/DOUBLEPOST]
Ако имаш систем за наводнување поставено може да се надеваш на солиден принос во спротивно очекувај големи осцилации во приносот, барем по она што го читам кај Србите од просечно по 2-3тона по хектар па се до до 20 гледам како кажуваат во зависност од врнежите пред се. Инаку кај нас има пари во земјоделието ама немаме земјоделци, сите сакаат да седат во канцеларија и да зимаат по 1000 евра плата - епа нема така. Башка и државата не инвестира многу во земјоделието, на пример огромен дел од земјоделското земјиште ни зјае така без пристап до системи за наводнување и нема услови да се одгледуваат овошни култури, винова лоза па се садат (не многу) профитабилни култури како житарицата со која неможеме да бидеме конкурентни на пазарот.
da druze vo pravo si bez navodnuvanje nisto. sto se odnesuva do investiranje na vladata ne se slozuvam so tebe vladata investira mn vo zemjodelstvoto dava subvencii investira vo navodnuvanje i tn, znaci vladata investira no po mene gresno zasto mislam gresno,zatoa sto na zemjodelecot ne mu se potrebni subvencii i sistem kapka po kapka od drzavata na zemjodelecot mu e potreben siguren otkup i nisto drugo.Drzavata godisno trosi po 200 miliona za subvencii i dr zamislete koga tie pari bi odele vo kreditiranje na izgradba na otkupni centri jas ti garantiram deka za 4 godini vo makedonija bi nemalo slobodno zemjiste prerabotlivo za da zemes pod koncesija, no drzavata nemoze toa da go napravi od prosta pricina sto nema dovolen broj na zemjodelci t.e ima mn zemja vo makedonija koja ne se raboti, i toa bi bilo gjabe pare frleni,prvo vo makedonija sto treba da se napravi e da se potikne narodot da se bavi so bilo sto od zemjodelstvo i toa da se zgolemi brojot na sekoja granka jabolka,malina,jagoda .... za toa treba malce ministerot za zemjodelstvo malce da se pozanimava okolu taa rab.moe licno mislenje koga bi bil jas minister prvoto sto bi napravil e da go ispitam sekoe zemjiste vo sekoj grad sto bi bilo najdobro za sekoj grad da se odgleduva i so silna kampanja bi go potiknal narodot da pocne da se zanimava so toa i sekako bi im se nudele nekoi povolni krediti za toa, pa tek potoa sledi izgradba na otkupni centri na primer vo Berovo odgovara za pras, malina ,kompir i se odgleduvaat tie 3 granki i se vrsi siguren otkup i taka sete gradovi vo mak.
 
Последно уредено:
Член од
16 септември 2013
Мислења
687
Поени од реакции
514
Србија Русија и Полска се рекордери во производство на малини, кај соседите во Србија значи, просечен принос е 4 тона по хектар (последните две години само 2,5 тона по ха) барем самите го тврдат тоа, во неколку објави на нет го најдов овој податок: -Prosek proizvodnje malina u Srbiji je 81.000 tona godišnje, a prosečan prinos je četiri tone po hektaru, а за вложувањата некој си С вели: ‘‘Po računici, Stojića za hektar novog zasada maline potrebno je izdvojiti od 14 do 15.000 evra....‘‘ откупната цена таму по килограм е од 140-160 Динари, што би било цца 1,5 Еур кило!?... па сега ти види!
Сега со овој пост ме натера пак да се распрашам и да видам ако се исплати да инвестирам во тој бизнис...
 
G

Goldie

Гостин
da druze vo pravo si bez navodnuvanje nisto. sto se odnesuva do investiranje na vladata ne se slozuvam so tebe vladata investira mn vo zemjodelstvoto dava subvencii investira vo navodnuvanje i tn, znaci vladata investira no po mene gresno zasto mislam gresno,zatoa sto na zemjodelecot ne mu se potrebni subvencii i sistem kapka po kapka od drzavata na zemjodelecot mu e potreben siguren otkup i nisto drugo.Drzavata godisno trosi po 200 miliona za subvencii i dr zamislete koga tie pari bi odele vo kreditiranje na izgradba na otkupni centri jas ti garantiram deka za 4 godini vo makedonija bi nemalo slobodno zemjiste prerabotlivo za da zemes pod koncesija, no drzavata nemoze toa da go napravi od prosta pricina sto nema dovolen broj na zemjodelci t.e ima mn zemja vo makedonija koja ne se raboti, i toa bi bilo gjabe pare frleni,prvo vo makedonija sto treba da se napravi e da se potikne narodot da se bavi so bilo sto od zemjodelstvo i toa da se zgolemi brojot na sekoja granka jabolka,malina,jagoda .... za toa treba malce ministerot za zemjodelstvo malce da se pozanimava okolu taa rab.moe licno mislenje koga bi bil jas minister prvoto sto bi napravil e da go ispitam sekoe zemjiste vo sekoj grad sto bi bilo najdobro za sekoj grad da se odgleduva i so silna kampanja bi go potiknal narodot da pocne da se zanimava so toa i sekako bi im se nudele nekoi povolni krediti za toa, pa tek potoa sledi izgradba na otkupni centri na primer vo Berovo odgovara za pras, malina ,kompir i se odgleduvaat tie 3 granki i se vrsi siguren otkup i taka sete gradovi vo mak.
Што инвестира владата во земјоделието толку ај кажи конкретно, кои системи за наводнување се направени во последниве 10 години ? Па они неможат ни да ги исчистат постоечките како што треба а не пак да направат нови. Што се однесува до субвенциите верувај тука владата нема никаков зијан, парите земјоделците ги враќаат (индиректно) преку купување на ѓубрива, нафта па ете почнаа сега и најново со семенски материјали итн и сигурен сум дека ништо од овие субвенции не оди на штета на државата ама од друга страна гледаш дека субвенциите не даваат никаков позитивен ефект. Зошто е тоа така ? Оти прво и основно субвенциите ги добиваат сите а не само оние што тоа им е професија односно се регистрирани земјоделци, луѓе што безвеза работат нешто ситно по 2-3 декари ради разонода и парите што ги добиваат како субвенции не ги реинвестираат во земјоделие туку ги трошат сосема за др работи. Друг поголем проблем е што се дава по хектар а не по килограм предаден производ, голем дел до земјоделските производи се продаваат на црно (пари на рака, на сметка ништо не оди) башка има добар дел зимаат субвенции за тековно одржување на насад (конкретно знам човек што има ореви) а ни ги одгледува ни ги работи ни ништо.. значи ништо не бере од нив и залудно добива субвенции веќе неколку години уназад.

И мора да се направи поголема мрежа за наводнување, неможеш ти секаде самиот да избушиш и да најдеш вода - водата е една од клучните работи за рентабилно земјоделство. Израел пример од какви места направи земјоделски региони а ние имаме огромен природен потенцијал за земјоделство а искористеноста е премногу мала
 

Kajgana Shop

На врв Bottom