ИНТЕРВЈУТО НА НИКОЛА КАРЕВ, 1903 г.

Член од
14 март 2005
Мислења
118
Поени од реакции
6
- Makedonec li si? Go prašuvam
- Da.
- I - Zatoa što ako ne zeme Mora (Grcija) ke stane edna golema država i sledovatelno monarhija. Vo takov slučaj ke proizlezat mnogu zla - prvo monarhijata i toa što proizleguva od nea, a vtoro, Grcija ke n# natera da vojuvame so Bugarija, nešto što (nie) ne go sakame.
- Vie što sakate?
Mi ja pokaža kapata:
- Sakame republika.
- Demokratija i prijatelstvo so Bugarija?
- Ne samo so Bugarija, tuku so sekoj što ke ni pomogne da se oslobodime.
- So Bugarija sakate da se obedinite?
- Ne! Ne!
- I ova vi go propoveda (uči) Komitetot?
- Da.
- Togaš ovoj Komitet koj tolku mnogu se griči za vašata nezavisnost zošto ne bara zaštita od Grcija koja ima poveke dolžnosti da ve oslobodi, tuku klonite kon varvarite?
- Da vi odgovoram vednaš. Nie ličime na čovek koj padnal vo moreto i se naoga vo opasnost, sekoj moment da se udavi. E, ne mi velite, ve molam, ovoj čovek za da se spasi ke se fati li za s# što ke najde vo toj moment pred sebe, duri i za zmija? Vo takva položba sme nie, duri i Turčin da ni pruži raka za spas ke ja grabnime so blagodarnost.
- No, grčkite prvenci, sveštenici i učiteli zošto gi ubivate koga nemate ništo posebno protiv nikoj?
- Ova se lagi. Komitetot ne ubiva samo Grci, tuku i Bugari i Srbi i Turci i sekogo koj predava.
- Ova se izgovori za grevovite, uništivte mnogu grčki patrioti zatoa što ne davaa pari za vašiot Komitet.
- Ovie raboti gi izmisluvate vie Grcite kako i drugite.
- Koi drugi?
- Ete, tie vo Solun, postavivte vie luge da go napravat toa što go napravija za da go ocrnite Komitetot (stanuva zbor za Solunskite atentati, b.m.).
Ne možev da se vozdržam i strašno se nasmeav što predizvika qubopitnost kaj sopstvenikot Tasku Kvata, koj mi se približi.
- [to ti veli? Me praša.
- Toa i toa.
- Hm! Ama kako }e se vidi deka e Bugarin debeloglavec, ako ne beše Bugarin ne }e kažuvaše takvi zborovi, osobeno sega koga i yidovite imaat uši.
- Da, da ova što vi go velam jas povtori Karev - edno drvo koe ja probi zemjata i iznikna, zošto da ne go vadat site za da porasne?
- Da.
- Da, no znaete so što go vadi Bugarija. So otrov na omraza kon grcizmot.
- Kako i da e ova vadewe (polevawe), n# osvežuva i n# natera da gi zavrtime grankite kon onaa strana kon koja, priznavame deka ništo ne n# povrzuva i da begame od vas so koi nemame ista krv i ista istorija; ova e na nekoj način protest protiv grčkoto interesirawe (za nas).
- Ova što go velik e rezultat na bugarskoto vadewe, zašto Grcija nikogaš ne prestanala da ve poddržuva i so pismenosta i so oružje.
I pak Karev ne mi odgovori.
- I sega, po poslednite nastani što mislite da pravite? - Go prašav. (se misli na t.n. Gornodžumajsko vostanie od esenta 1902 b.m.)
- Ništo drugo osven da ja prodolžime borbata.
- Da, no zar ne znaete deka zad taa borba se krie borba podla i nečesna?
-S.T.Stam.
(Akropolis, br.7608, Biblioteka - Star Parlament)
 
Член од
23 февруари 2005
Мислења
2.460
Поени од реакции
43
Re: ИНТЕРВУТО НА НИКОЛА КАРЕВ, 1903 г.

чингис кан напиша:
батка ти от к'де си ве? ако си македонец, жалко.....не знам как мога да вјарвам на един човек когато го е срам или може би не иска да си пише на азбуката, а използва други...в тоја случај, искаш да си с'рбин, а заштитаваш македонизм'т? ц ц ц...каква логика вадиш само. Бог да пази вардара от такива.
Имаш право!!! да не чува бог од бугарите и бугарското братство!!!



:lol: :lol:
 
Член од
14 март 2005
Мислења
118
Поени од реакции
6
Re: ИНТЕРВУТО НА НИКОЛА КАРЕВ, 1903 г.

чингис кан напиша:
батка ти от к'де си ве? ако си македонец, жалко.....не знам как мога да вјарвам на един човек когато го е срам или може би не иска да си пише на азбуката, а използва други...в тоја случај, искаш да си с'рбин, а заштитаваш македонизм'т? ц ц ц...каква логика вадиш само. Бог да пази вардара от такива.
да, да, српско писмо је латиница и срам их је да пишу ћирилицом. ето ти бугарске памети...
 
Член од
14 март 2005
Мислења
118
Поени од реакции
6
g.stojanov напиша:
Komitetot ne ubiva samo Grci, tuku i Bugari i Srbi i Turci i sekogo koj predava. :oops:
Нитка земи се гр'мни. :D
Така и требва. Ако имаше сега комитетт сите антики ке ви изтепат като предавници.Па аз като чета немало нација македонци тогава?
Сите народи били македонски - и бугари и грци и турци и срби.
овде се не ради о народу већ о бугарским, српским и грчким свештеницима и учитељима који су ширили пропаганду. доказ за то је спомињање срба. у македонији није било српског народа већ само српских свештеника и учитеља. исто важи и за грке и бугаре. њих у македонији нема.

g.stojanov напиша:
Ете како ја објаснува целта на борбата Гоце Делчев во 1901 година: "...Треба да се бориме за автономноста на Македанија и Одринско, за да ги зачуваме во нивната целост, како еден етап за идното им присоединување кон општата Болгарска Татковина".
ово је лаж. ВМРО гоцета делчева се никад није борио за уједињење са бугарском. врховисти и александров да, али гоце делчев никада. бај д веј, ниси навео извор. смијем се кладит да је бугарски.



g.stojanov напиша:
Временнијат кмет на града Георги Карев, брат на легендарнија војвода и водач на Крушевското в'стание Никола Карев, ни поведе к'м плоштада. След нас се повлече огромната маса народ, којато нарастваше и се прев'рна в бурно манифестирашто шествие. Гр'мко "ура" отекваше над амфитеатрално нареденија град. Поручик Нанев козируваше в отговор на ликуваштија народ, нареден в шпалир по улиците. От балкона на една двуетажна к'шта тој произнесе реч, в којато в'звеличи делото на крушовските в'станици от 1903 г., изт'кна героизма на Карев и Питу Гули, изрази д'лбокото преклонение на целија б'лгарски народ пред тјахната саможертва и накраја подчерта, че това дело на илинденци получава днес штастлив зав'ршек в единна свободна б'лгарска земја. Речта му бе прек'свана е бурно "ура".
то што си написао је чисто бугарско пропагандно срање. интервју са каревим је изашао у грчком акрополису братко. у њему се карев јасно изјаснио као македонац и ништа осим тога. ако је био бугарин, зар не би рекао да је македонски бугарин? не сакаш ли можда да кажеш да су грци ширили македонску пропаганду? :roll:
 
Член од
16 април 2005
Мислења
31
Поени од реакции
0
Ако Кирил Прличев поживееше во Титова Југославија веројатно би ја имал судбината на братот на претседателот на Крушевската република, Никола Карев, (Горги Карев, осуден на пет години затвор како "соработник на бугарскиот фашистички окупатор ", по издржуванjeто на казнатa, убиен во Титово Идризово) или, пак, судбината на гемиџијата Павел Шатев (умира од глад "во домашен притвор") или, пак, судбината на илинденецот Панко Брашнаров (убиен на Голи Оток, независно од тоа што го отворил Првото заседание на АСНОМ).

ЗЕМИ СЕ ГРМНИ :D
 
Член од
14 март 2005
Мислења
118
Поени од реакции
6
онда грци шире македонску пропаганду, јел тако?
може једно прашање? за шта ти глава служи? да не пада киша по врату, не ли? :roll:
 
Член од
17 март 2005
Мислења
11.493
Поени од реакции
1.584
Nikola e Nikola, bart mu e brat mu. Nikola e Makedonec i se borel za slobodna i obedineta Makedonija - fakt.

Slicno na brat mu na Nikola, i dedo mi e strelan vo "Titova" Jugoslavija na Kaleto - no toj po nacionalnost e Makedonec. Matni vreminja
bile toa, i samo matni mozoci mozat da gi koristat za da si se go legitimiraat izborot koi se i shto se.


"Аз смјатам, че всички апостоли изпратени от С'рбија, Б'лгарија, Г'рција и другаде, са чужди агенти. Ние сме македонци; може нјакој да симпатизира на с'рбите, други на г'рците, б'лгарите и т.н., но това не ни ангажира да предаваме нашите народни интереси на тија на които симпатизираме ... Македонија не е нито ср'бска, нито гр'цка, нито б'лгарска" - Никола Русински
 
Член од
17 март 2005
Мислења
11.493
Поени од реакции
1.584
Nekoi bile, kako sto vekje rekov 18 i 19 vek se matni vreminja, sekakavi ropstva i propagandi igrale uloga, se natprevaruvale crkvi, ucilista i drugi institucii.

Toa e vreme koga narodot se ochuvuva no i si gi bara korenite. A korenite na Makedoncite sigurno ne se medju turko-Bugarite Kubrat i Atila! Pe eve zemi primer, Grigor Prlicev, koj iako Makedonec mislel deka e Grk zoshto taka mu zboruvale kontinuirano, taka ucel vo uciliste, a Grcite go imale celosno uzurpirano imeto Makedonija, za potoa da mu velat deka e "Sloven" koj demek e Bugarin (neli taka odi ruskata verzija na istorijata sto vi e nametnata). :lol:

A na krajot na krasitata, sto pa vie tolku se digate koga bash Bugarite vo toa vreme se narekuvale Grci, bile nepismeni i nemale svoj jazik nitu literatura tulu pishuvale na nekakva srpsko-crkovnoslovenska meshavina?! Shto tolku chalamite koga bugarskata prerodba se sostoi od bedni 7 spisanija od koe niedno ne e pechateno vo Bugarija (sem edno na krajot) i shodno nemaat nikakvo vlijanie medju bugarskiot narod?

P.S. Ne, ne bi ti pokazal fotokopija. Kupi ja knigata kako jas sto pravam so bugarski izvori.
 
Член од
17 март 2005
Мислења
11.493
Поени од реакции
1.584
Veli dole mozno bilo nekoi kusogledi Bugari da se plasat od eventualno niknuvanje na Nezavisna Makedonija......


<B>".....Ето зашто лозунг'т за Независима Македонија се јавјава по-приемлив от обштобалканско гледиште. С този лозунг подир 1918 година се роди наново македонскија в'прос и се спечелиха позиции за македонската кауза.
 
Член од
17 март 2005
Мислења
11.493
Поени од реакции
1.584
СТО ГОДИНИ ОД ЗАГИНУВАЊЕТО НА НИКОЛА КАРЕВ

http://www.dnevnik.com.mk/?pBroj=2791&amp;stID=57468

Македонија го заборави својот прв претседател :oops:

Македонија го заборави Никола Карев, претседател на Крушевската Република и еден од водачите на Илинденското востание. По сто години од неговото загинување, никој во државава не се сети да го одбележи неговото револуционерно дело. Кочо Топузовски, автор на книгата "Никола Карев, живот и потоа", вели дека нашиот однос кон Карев најдобро зборува за односот кон сопствената историја.

- Ниту еден државен орган воопшто не ја ни спомна годишнината. Буквално ниту еден. Особено одговорни за овој пропуст се Министерството за култура и собраниската комисија за одбележување значајни личности и настани. Тоа најдобро зборува за нашиот однос кон сопствената историја. Се наметнува еден погрешен приод: да ја оставиме историјата, од неа не се живее, да се свртиме кон иднината. Тие што го зборуваат тоа, не знаат дека со тоа всушност ја пишуваат сопствената историја, зашто нивните денешни постапки утре ќе се анализираат токму од историјата - вели Топузовски.

Во последната глава од својата книга, тој пишува за изоставувањето на Карев од државната химна, за неизградениот мавзолеј во Крушево и за малкуте споменици и спомен-обележја посветени на овој македонскиот херој.

- Точно е дека во изворниот текст од песната "Денес над Македонија" напишан во 1941 година авторот Владо Малевски не го спомнува Карев. Меѓутоа, подоцна, во 1943 година, Кочо Рацин, кој ја објавил песната на Малевски во една своја книга, прави интервенции и, меѓу другото, го вметнува името на првиот македонски претседател. Факт е дека песната до 1992 година се изведувала и се пеела во варијантата со Карев во текстот. Меѓутоа, таа година, со Законот за химна се усвојува текст во кој овој револуционер неправедно е изоставен - вели Топузовски.

Публицистот вели дека оправдувањето оти грешката е направена уште во времето на СР Македонија не држи.

- Во Уставот на СФРЈ од 1974 година е наведено само дека СРМ има химна. Не пишува која е, ниту пак се утврдени текстот и музиката. Со амандман во 1989 година се допишува ставот дека химна на СРМ е "Денес над Македонија", но повторно никаде не е посочен текстот. Значи, изоставувањето на Карев од текстот на химната се случува во 1992 година, кога е донесен Законот, а не порано.

Во ситуација кога е актуализирано прашањето за поставување на споменик на Јосип Броз Тито во Скопје, Топузовски прашува зошто никогаш не е реализиран конкурсот од 1948 година за изградба на мавзолеј за Карев во Крушево и зошто нема негов споменик во Скопје. Мавзолејот требало да биде изграден пред прославата на 50-годишнината од Илинден, во 1953 година. Тој во книгата објавува стенограмски белешки од седница на собраниска комисија, во кои Димче Мире, претседател на Одборот за одбележување на 50 години од Илинден, признава дека изградбата на мавзолејот е стопирана од тогашниот комунистички лидер, Лазар Колишевски.

- Кој го спречува одбележувањето на името и делото на Карев денес - прашува Топузовски.

Во "Никола Карев, живот и потоа" се објавуваат досега непознати документи, кои сведочат за неговото дело, а за да има целосна претстава за тогашните случувања, авторот интервјуирал негови современици и членови на неговото семејство.

Bi dodal ne Makedoncite, tuku anacionalnata vlast zaboravi da go cestvuva Nikola Karev. Inaku ova "zaboravanje" e vo kontinuitet so drugite makedonski istoriski praznici.
 

Divider

Seraphim
Член од
24 февруари 2005
Мислења
27.337
Поени од реакции
3.062
Некој, еднаш, одамна ми има посочено дека за време на нападот врз Крушево, за време на Крушевката република, Јордан Пиперката бил наблизу, а не испратил ниту еден комита напомош?!!!! Кога прашав зошто ми бше кашано дека во тоа време во револуционерниот комитет имало две струи, оние кои веќе биле за востание, подбуцнати од врховистите, за да не успее и покрај ветената поддршка од (сега го нарекуваме запад) неколку кралства, а и од нашиоте вечни душмани татарлааната и друга фракција која ја застапувала Гоцевата идеја да се почека уште малку, дека не е навремено и добро организирано, а и дека им служи на интересите на врховистите, не на Македонија и Македонскиот народ.
Не знам, не сум сигурен, но некако, читајќи ја историјата, се ме наведува на тоа. Да не кажам нешто и да згрешам, не знам, ќе одмолчам, но би замолил ако некој има повеќе информации за ова, а напише.

Но, објективно, и не сакам татарлаана да постира идиотизми бидејќи се тоа ќе избришам, а тие кои ќе гнасат тука, се знае....!!!
 
Член од
17 март 2005
Мислења
11.493
Поени од реакции
1.584
Golema i shiroka tema e toa so mnogu detali.

Problemot so Karev ne e tatarlaanata ili vrhovistickata struja, tuku eden dokument sto neodamna go go objavi "Fokus". Imeno, se argumentira (preku dokumentot) deka Karev im ponudil na Turcite "deal" za da gi ostavat zhivi po neuspehot na vostanieto.

Shto se odnesuva za drugiot del od prasanjeto: Goce Delchev e definitivno namesten i ubien otkako e marginaliziran od tatarlanata. Imeno, otkoga po machni diskusii se reshilo kako da se nastapuva protiv Turcija -- so partizanska vojna "ne nie da ja pobedime Turcija, tuku taa da ne' ne pobedi nas" -- vrhovistite pravat vonreden NELEGALEN kongres na VMRO i stvaraat paralelno dvizenje.

Otkako prethodno se donele odlukite kako da se nastapuva, Goce so mirna sovest zaminal na terenot, zadovolen. Golema e verojatnostra bas od vrhovistite da e predaden na Turcite zosto i 2 godini po negovata smrt, bugarskite vesnici kontinuirano go napadjale za svoite pro-makedniski izjavi.

Ova so Ilinden se slucuva otkako na bugarskiot dvor ne mu uspea celosno da go minira makedonskoto dvizeje preku gornodzumajskoto vostanie, potoa razlovskoto i kresenskoto. Otkako e napravel neleganiot kongres na vrhovistite, Makedonskite dejci nasila gi sobrale vo Sofija za da im gi kazhat novite odluki direktno da se vojuva so Turcija. Site tie pishuvaat deka se frapirani i demoralizirani. Glavni orovodaci na bugarskata politika se vrhovistite Ivan Garvanov i Hristo Matov, a potoa i bugarskiot general Concev i uste nekolku.

Dodaten problem e sto podatocite za Ilindenskoto vostanie se dadeni bas od tatarlaanata ili pak od bugari (oboeni vo nivno svetlo).

Koga kje imam povekje vreme kje postiram uste nesto bas na ovaa tema.
 
Член од
18 август 2005
Мислења
1
Поени од реакции
0
Понеже с'м баниран и заклучен на доста македонски форуми,не знам как точно да ја формулирам пораката.Сигурно и тука има цензура,ама кој знае...
Та значи братја македонци,ние татарлаата многу не обичаме да умуваме,а като стане в'прос за некој народен херој,например јордан Пиперката и Никола Карев,просто отварјаме дебелите книги.Којто иска да научи нешто за тие двамата - да си намери "Освободителните борби на Македонија" на Христо Силјанов,два тома.И понеже Силјанов се смета за бугароман,бугарофил или направо чист бугарин,то като четете таја книга заменете бугарин и бугарски с македонец и македонски,свобода с'с слобода,и четете доволно...
Сега за Пиперката - јордан Силјанов Пиперков,роден 1859г. с.Козница,Демирхисарско,утепан 1903г. с.Цер,Битолско.И турци,и албанци са се плашили от него а албанците са имали приказка : "Нальон бе,нальон,јордан Пиперкон",демек бре,бре,цел си като Пиперката.Турците п'к мислели че так'в јунак се е родил от мајка и башта турци.По време на Илинден Пиперката е бил рајонен војвода на Демирхисарско и това е бил неговија рајон.
А Крушево е било заградено от турците на 30.07.1903г. Така че не ми се верва некој да е т'рсил помошт от Пиперката,оште повече Пито Гули е мог'л да се отеги,но се е бил на "Мечкин камен" докрај.Та и знамето на Крушевската република е било пленено от турците,които убиват знаменосеца Димев и неговија заместник Смугрев.
Днес това знаме се намира в'в Военнија музеј в Истанбул.И това е нај-големата трагедија за Крушево,а не че некој на некој не се е притек'л на помошт.

 

Acid

Frontman
Член од
22 јануари 2005
Мислења
35.169
Поени од реакции
34.281
Бидејќи не сум упатен, што симболизира сликава? :roll:
 

Divider

Seraphim
Член од
24 февруари 2005
Мислења
27.337
Поени од реакции
3.062
Сликата ја претставува Македонија во нејзините вистински граници, онаква каква што треба/ла да биде. Но, за жал, нашите соседи од север, југ и исток не можејќи да се справат со фактот дека ние, како такви, ќе бидеме транзит земја, која контролира тргоски транзит на стоки, прават се да не уништат. Сеуште се обидуваат да го сторат тоа. Петре М. Андреевски во ПИРЕЈ вели: ние македонците сме како пирејот. Пиреј, коштрева, троскот, кини ја, корни ја, фрли ја, еден страк да падне на земја, ќе потера, не можеш да ја уништитш.
 

Kajgana Shop

На врв Bottom