N
n/a
Гостин
Да креираш тема за Забрањено пушење...
Е сериозен предизвик само по себе...
Они се групата со чија што музика пораснав...
чии што сите песни ги знам наизуст...
дел од нив може слободно да кажам си ги чувствувам како автобиографски и едноставно...лични.
Забрањено пушење...се можеби најблескавиот бисер на сараевскиот предвоен непокорен дух,на гаражниот ундергроунд,на група од соседството која што не може да не остане запазена. Оставија сериозен траг зад себе си со своето творештво,како и со секогаш својските настапи и со нивното ТВ шоу,Топ листа надреалиста.
Нивните црни предвидувања...нажалост се исполнија и Олимпискиот град,градот на Бијело Дугме,Индекси,Плави Оркестар,Дино Мерлин,Црвена Јабука,Хари Мата Хари,Кемал Монтено,Вајта,Здравко Чолик... потона во премрежјата на војната за да никогаш веке ист не излезе од таму.
Една песна...посветена на она Сарајево...како епитаф...финален потпис: ...за Забрањено Пушење...
може да зборам со денови и денови...и пак нема да биде се кажано и доста.Се распаднаа...да...во текот на војната и они.
Др.Неле Карајлић ,алијас Ненад Јанковић освен што го има својот Но смокинг оркестра формираше и слободна зона ...т.е заедно со Емир (Миро) Костурица купија една долина во Источна Босна каде што секој добронамерник може да добие земја бесплатно и да гради куќа и да биде член на заедницата со право на пасош и глас...единствен услов е дека сите материјали од кои што ќе ја прави самата куќа како и се што се користи за јадење и пиење мора да го произведе сам. Фактички...се си произведуваат сами...од јадење и пиење...до облека и потребен алат. Скоро им беа Марадона и Ману Чао на гости...(скупила се екипа)
Другите факти за нив...за составот,дискографијата,популарноста... ќе ги најдете тука:
Забрањено пушење је била југословенска гаражна рок група из Сарајева, блиско повезана са културним покретом Нови примитивизам и радио и телевизијском сатиричном емисијом Топ листа надреалиста. Они су били једна од најпопуларнијих музичких појава 80их у Југославији, продавши на стотине хиљада плоча. Током југословенских ратова, чланови групе су се разишли и две групе-наследнице су наставиле да раде у Београду и Загребу. Групу је 1981. основала група пријатеља која је радила на раној радио верзији Топ Листе Надреалиста. Насупрот распострањенијим панк року и новом валу, Забрањено пушење је створило особен гаражни рок звук са утицајем фолка, често садржавши иновативну продукцију и причање комплексних прича, понекад чак и тамна предсказања рата. Снимили су четири албума и ишли на велике турнеје, повремено изазивајући контроверзе и проблеме са властима због њихове, обично благе и симпатичне, критике социјалистичког система и навике да се баве питањима која су у то време сматрана осетљивим. Након што је популарност групе достигла нове висине крајем 80их, потпомогнута телевизијском верзијом Топ листе надреалиста, рат у Босни и Херцеговини је изазвао распад групе, са једним изданком који је наставио да ради у Београду под именом „Но смокинг оркестра “ , и другим у Загребу, који је користио оригинално име. И поред тога, многе песме Забрањеног пушења су достигле култни статус, а њихова музика је остала популарна широм бивше Југославије.
Оригинална група (Сарајево)
Историја
Забрањено пушење је основала група пријатеља која је ишла у сарајевску Другу гимназију и живела у Улици Фуада Миџића у сарајевској општини Кошево. Групи коју су основали су дали име Псеудоблуз бенд. Сви чланови су били укључени у радио емисију Топ листа Надреалиста, па су већ имали своја сценска имена.
Оригиналну поставу су чинили: Ненад Јанковић („др Неле Карајлић “ ; вокал, клавијатуре), Давор Сучић („мр Сејо Сексон “ ; гитара), Зенит Ђозић („Фу-До “ ; бубњеви), Мустафа Ченгић („Муче/Мујо Снажни “ ; гитара), Младен Митић („Муња “ ; бас-гитара) и Огњен Гајић („Оги “ ; саксофон, флаута). Повремено им се као гост придруживао Мирко Срдић („Елвис Ј. Куртовић “ ), који је имао своју групу Елвис Ј. Куртовић & хис Метеорс. Ускоро су почели да се називају Псеудоблуз бенд Забрањено пушење, а после неког времена су просто одбацили први део. Њихов први снимак „Пензионери иду на море зими “ , је снимљен у Радио Сарајеву почетком 1981. Наступали су широм Сарајева пре него што су снимили свој први албум „Das ist Walter “ јуна 1984. за Југотон. Постава се променила, а сада је млађи брат Ненада Јанковића Дражен Јанковић („Сеид Мали Карајлић “ ) био на оргуљама, док је Предраг Ракић („Шеки Гајтон “ ) преузео бубњеве. Албум је у почетку издан у 3.000 примерака, али је на крају продато око 100.000 копија, поставивши рекорд за превазилажење почетног издања 30 пута. У јесен 1984. су кренули на турнеју од 60 концерата, што их је учинило једном од највећих југословенских рок атракција после само једног албума. Током те турнеје, на концерту у Ријеци 27. новембра 1984. Карајлић је, мислећи на појачало које се покварило, рекао: "Црк ’ о Маршал. Мислим на појачало". Публика и власти су то схватили као шалу на рачун преминулог Јосипа Броза Тита, што је направило велики проблем групи. Медији су их критиковали, а кампања против њих је резултовала отказивањем осталих концерата и престанком емитовања Топ листе надреалиста. У овој атмосфери група је снимила свој други албум „Док чекаш сабах са шејтаном “ и издала га јула 1985. Песме су написали Сејо Сексон, Неле Карајлић, Сеид Мали Карајлић и Елвис Ј. Куртовић. Албум је био солидан, али је бојкотован од стране медија и накнадна турнеја је имала разочаравајући завршетак што је натерало Муњу, Шекија Гајтона и Мучеа да напусте групу да би пронашли сигурнији начин да зараде за живот. За потребе снимање трећег албума „Поздрав из земље Сафари “ , објављеног 1987. од стране Дискотона, остатку групе су се придружили Предраг Ковачевић (Кова/Ковалски из „Куртовићевих Метеора “ ) на гитари, Фарис Араповић на бубњевима и Емир Кустурица који је свирао бас гитару на три песме. Све песме су написали Сејо Сексон и Неле Карајлић, док је Кустурица био коаутор две песме. Дискотонови цензори су имали неколико замерки и песми „Наш предлог за Песму Евровизије “ је морао бити промењен наслов, пошто је песма садржала коментаре о депресивном економском стању и недостатку слободе изражавања. Албум је садржао велики број хит песама и вратио је групу на висок ниво слушаности. Турнеја која је следила, а која се састојала од 87 концерата, је била највећа дотадашња турнеја Забрањеног пушења, и група је тада призната за једну од југословенских рок институција. У јануару 1988. група је добила златну плочу за продатих 100.000 копија. У октобру 1988. група је издала свој задњи албум пре распада, „Мале приче о великој љубави “ . Песме је углавном написао и продуцирао Сејо Сексон. На овом албуму Јадранко Џихан је свирао клавијатуре, а Дарко Остојић (Минка) је свирао бас гитару. На албуму су се појавили и оперска певачица Соња Миленковић, виолиниста Дејан Спаравало и Горан Бреговић као пратећи вокал и гитариста. Албум је био средњег успеха. Група је кренула на турнеју са групом Бомбај Штампа и остатком екипе Топ листе надреалиста (оне које већ није свирала у групи). Турнеја (комбинација позоришта и рокенрола, по идеји Сеје Сексона) је била велики успех и сматрана је за најбољу турнеју 1989. са око 60 концерата и више од 200.000 посетилаца.
Е сериозен предизвик само по себе...
Они се групата со чија што музика пораснав...
чии што сите песни ги знам наизуст...
дел од нив може слободно да кажам си ги чувствувам како автобиографски и едноставно...лични.
Забрањено пушење...се можеби најблескавиот бисер на сараевскиот предвоен непокорен дух,на гаражниот ундергроунд,на група од соседството која што не може да не остане запазена. Оставија сериозен траг зад себе си со своето творештво,како и со секогаш својските настапи и со нивното ТВ шоу,Топ листа надреалиста.
Нивните црни предвидувања...нажалост се исполнија и Олимпискиот град,градот на Бијело Дугме,Индекси,Плави Оркестар,Дино Мерлин,Црвена Јабука,Хари Мата Хари,Кемал Монтено,Вајта,Здравко Чолик... потона во премрежјата на војната за да никогаш веке ист не излезе од таму.
Една песна...посветена на она Сарајево...како епитаф...финален потпис: ...за Забрањено Пушење...
може да зборам со денови и денови...и пак нема да биде се кажано и доста.Се распаднаа...да...во текот на војната и они.
Др.Неле Карајлић ,алијас Ненад Јанковић освен што го има својот Но смокинг оркестра формираше и слободна зона ...т.е заедно со Емир (Миро) Костурица купија една долина во Источна Босна каде што секој добронамерник може да добие земја бесплатно и да гради куќа и да биде член на заедницата со право на пасош и глас...единствен услов е дека сите материјали од кои што ќе ја прави самата куќа како и се што се користи за јадење и пиење мора да го произведе сам. Фактички...се си произведуваат сами...од јадење и пиење...до облека и потребен алат. Скоро им беа Марадона и Ману Чао на гости...(скупила се екипа)
Другите факти за нив...за составот,дискографијата,популарноста... ќе ги најдете тука:
Забрањено пушење је била југословенска гаражна рок група из Сарајева, блиско повезана са културним покретом Нови примитивизам и радио и телевизијском сатиричном емисијом Топ листа надреалиста. Они су били једна од најпопуларнијих музичких појава 80их у Југославији, продавши на стотине хиљада плоча. Током југословенских ратова, чланови групе су се разишли и две групе-наследнице су наставиле да раде у Београду и Загребу. Групу је 1981. основала група пријатеља која је радила на раној радио верзији Топ Листе Надреалиста. Насупрот распострањенијим панк року и новом валу, Забрањено пушење је створило особен гаражни рок звук са утицајем фолка, често садржавши иновативну продукцију и причање комплексних прича, понекад чак и тамна предсказања рата. Снимили су четири албума и ишли на велике турнеје, повремено изазивајући контроверзе и проблеме са властима због њихове, обично благе и симпатичне, критике социјалистичког система и навике да се баве питањима која су у то време сматрана осетљивим. Након што је популарност групе достигла нове висине крајем 80их, потпомогнута телевизијском верзијом Топ листе надреалиста, рат у Босни и Херцеговини је изазвао распад групе, са једним изданком који је наставио да ради у Београду под именом „Но смокинг оркестра “ , и другим у Загребу, који је користио оригинално име. И поред тога, многе песме Забрањеног пушења су достигле култни статус, а њихова музика је остала популарна широм бивше Југославије.
Оригинална група (Сарајево)
Историја
Забрањено пушење је основала група пријатеља која је ишла у сарајевску Другу гимназију и живела у Улици Фуада Миџића у сарајевској општини Кошево. Групи коју су основали су дали име Псеудоблуз бенд. Сви чланови су били укључени у радио емисију Топ листа Надреалиста, па су већ имали своја сценска имена.
Оригиналну поставу су чинили: Ненад Јанковић („др Неле Карајлић “ ; вокал, клавијатуре), Давор Сучић („мр Сејо Сексон “ ; гитара), Зенит Ђозић („Фу-До “ ; бубњеви), Мустафа Ченгић („Муче/Мујо Снажни “ ; гитара), Младен Митић („Муња “ ; бас-гитара) и Огњен Гајић („Оги “ ; саксофон, флаута). Повремено им се као гост придруживао Мирко Срдић („Елвис Ј. Куртовић “ ), који је имао своју групу Елвис Ј. Куртовић & хис Метеорс. Ускоро су почели да се називају Псеудоблуз бенд Забрањено пушење, а после неког времена су просто одбацили први део. Њихов први снимак „Пензионери иду на море зими “ , је снимљен у Радио Сарајеву почетком 1981. Наступали су широм Сарајева пре него што су снимили свој први албум „Das ist Walter “ јуна 1984. за Југотон. Постава се променила, а сада је млађи брат Ненада Јанковића Дражен Јанковић („Сеид Мали Карајлић “ ) био на оргуљама, док је Предраг Ракић („Шеки Гајтон “ ) преузео бубњеве. Албум је у почетку издан у 3.000 примерака, али је на крају продато око 100.000 копија, поставивши рекорд за превазилажење почетног издања 30 пута. У јесен 1984. су кренули на турнеју од 60 концерата, што их је учинило једном од највећих југословенских рок атракција после само једног албума. Током те турнеје, на концерту у Ријеци 27. новембра 1984. Карајлић је, мислећи на појачало које се покварило, рекао: "Црк ’ о Маршал. Мислим на појачало". Публика и власти су то схватили као шалу на рачун преминулог Јосипа Броза Тита, што је направило велики проблем групи. Медији су их критиковали, а кампања против њих је резултовала отказивањем осталих концерата и престанком емитовања Топ листе надреалиста. У овој атмосфери група је снимила свој други албум „Док чекаш сабах са шејтаном “ и издала га јула 1985. Песме су написали Сејо Сексон, Неле Карајлић, Сеид Мали Карајлић и Елвис Ј. Куртовић. Албум је био солидан, али је бојкотован од стране медија и накнадна турнеја је имала разочаравајући завршетак што је натерало Муњу, Шекија Гајтона и Мучеа да напусте групу да би пронашли сигурнији начин да зараде за живот. За потребе снимање трећег албума „Поздрав из земље Сафари “ , објављеног 1987. од стране Дискотона, остатку групе су се придружили Предраг Ковачевић (Кова/Ковалски из „Куртовићевих Метеора “ ) на гитари, Фарис Араповић на бубњевима и Емир Кустурица који је свирао бас гитару на три песме. Све песме су написали Сејо Сексон и Неле Карајлић, док је Кустурица био коаутор две песме. Дискотонови цензори су имали неколико замерки и песми „Наш предлог за Песму Евровизије “ је морао бити промењен наслов, пошто је песма садржала коментаре о депресивном економском стању и недостатку слободе изражавања. Албум је садржао велики број хит песама и вратио је групу на висок ниво слушаности. Турнеја која је следила, а која се састојала од 87 концерата, је била највећа дотадашња турнеја Забрањеног пушења, и група је тада призната за једну од југословенских рок институција. У јануару 1988. група је добила златну плочу за продатих 100.000 копија. У октобру 1988. група је издала свој задњи албум пре распада, „Мале приче о великој љубави “ . Песме је углавном написао и продуцирао Сејо Сексон. На овом албуму Јадранко Џихан је свирао клавијатуре, а Дарко Остојић (Минка) је свирао бас гитару. На албуму су се појавили и оперска певачица Соња Миленковић, виолиниста Дејан Спаравало и Горан Бреговић као пратећи вокал и гитариста. Албум је био средњег успеха. Група је кренула на турнеју са групом Бомбај Штампа и остатком екипе Топ листе надреалиста (оне које већ није свирала у групи). Турнеја (комбинација позоришта и рокенрола, по идеји Сеје Сексона) је била велики успех и сматрана је за најбољу турнеју 1989. са око 60 концерата и више од 200.000 посетилаца.
-pozdrav jaranima:
)
