Девизно или денарско орочено штедење?

  • Креатор на темата ViM
  • Време на започнување
Член од
21 септември 2008
Мислења
1.074
Поени од реакции
581
Халк банка одамна веќе не е мала банка. Во текот на наредните неколку години ако продолжи со ова темпо ќе премине во големи.
 
Член од
14 април 2012
Мислења
31.505
Поени од реакции
62.324
Халк банка одамна веќе не е мала банка. Во текот на наредните неколку години ако продолжи со ова темпо ќе премине во големи.
Aпсолутно точно. Се работи за турска банка, работи нешто и со државен капитал, а е основана околу 1940-та година.
Веќе оставив едн депозит кај нив, и моментот што ми се допаѓа е кога орочуваш пари, точно ти кажуваат за секој месец колку пари ке земеш, колку на 28 дена, колку на 30, колку на 31.

Веќе не се исплати да се орочуваат девизи, и почнав со купување и продавање долари затоа што најчесто тука има најголема промена во однос на нашиот денар. Забележав дека секоја година има период кога доларот иде до 42-43 денари.
Лани некаде околу крајот на Октомври почеток на Ноември купив 20.000 долари, за 880.000 денари.
На почетокот на месецов ги продадов за 970.000. Ми останаа чисти 90 000 за 12 месеци.
Ке чекам сега пак да падне околу 44, па за сите 970 000 пак ке купам долари. Би требало некаде околу Мај-Јуни да отиде надолу. Немам некоја посебна причина зашто го мислам ова, едноставно, доларот не седи премногу време над 46-47 денари.

На долари и евра тешко дека ке земеш таква добивка доколку ги орочиш. А ако се погледне движењето на доларот во последните 5 години, секогаш има промена на доларот, скока и паѓа 5-6 денари во период од 12-15 месеци.
 
Член од
2 септември 2014
Мислења
187
Поени од реакции
195
Aпсолутно точно. Се работи за турска банка, работи нешто и со државен капитал, а е основана околу 1940-та година.
Веќе оставив едн депозит кај нив, и моментот што ми се допаѓа е кога орочуваш пари, точно ти кажуваат за секој месец колку пари ке земеш, колку на 28 дена, колку на 30, колку на 31.

Веќе не се исплати да се орочуваат девизи, и почнав со купување и продавање долари затоа што најчесто тука има најголема промена во однос на нашиот денар. Забележав дека секоја година има период кога доларот иде до 42-43 денари.
Лани некаде околу крајот на Октомври почеток на Ноември купив 20.000 долари, за 880.000 денари.
На почетокот на месецов ги продадов за 970.000. Ми останаа чисти 90 000 за 12 месеци.
Ке чекам сега пак да падне околу 44, па за сите 970 000 пак ке купам долари. Би требало некаде околу Мај-Јуни да отиде надолу. Немам некоја посебна причина зашто го мислам ова, едноставно, доларот не седи премногу време над 46-47 денари.

На долари и евра тешко дека ке земеш таква добивка доколку ги орочиш. А ако се погледне движењето на доларот во последните 5 години, секогаш има промена на доларот, скока и паѓа 5-6 денари во период од 12-15 месеци.

Ako gi investiras na Berza tie pari ke zarabotis 20% sigurno...
 
Член од
28 март 2009
Мислења
98
Поени од реакции
22
Ги прочитав претходните мислења на темава, и целата сум во прашалници. Што со сума која не е голема (2-3000 евра) која со мака си ја издвоил долги години откажувајќи се од годишни одмори и многу други нормални работи. Да ја чуваш дома е сосема небезбедно а исто и во банка. Сега за сега е во ттк и комерцијална, а што понатаму?
 
Член од
12 август 2011
Мислења
3.829
Поени од реакции
2.031
Ги прочитав претходните мислења на темава, и целата сум во прашалници. Што со сума која не е голема (2-3000 евра) која со мака си ја издвоил долги години откажувајќи се од годишни одмори и многу други нормални работи. Да ја чуваш дома е сосема небезбедно а исто и во банка. Сега за сега е во ттк и комерцијална, а што понатаму?
На банкиве со сигурност се помалку ќе треба да им се верува во наредниот период, така да ако дома ти е несигурно подобро закопај ги во некој ќуп....
 
Член од
2 септември 2014
Мислења
187
Поени од реакции
195
На банкиве со сигурност се помалку ќе треба да им се верува во наредниот период, така да ако дома ти е несигурно подобро закопај ги во некој ќуп....
Vrz sto go baziras toa mislenje deka na bankite nemoze da im se veruva... koga najgolemite 3 banki vo mkd se poveke od likvidni i polni so pari
 
Член од
12 август 2011
Мислења
3.829
Поени од реакции
2.031
Vrz sto go baziras toa mislenje deka na bankite nemoze da im se veruva... koga najgolemite 3 banki vo mkd se poveke od likvidni i polni so pari
Дали си приметил, дека кога ќе прогласат банка на годината наредната година банката паѓа на последно место?

Со пари се полни во моментот, но кога државата ќе треба да враќа „ефтини“ кредити, таму пари повеќе ќе нема...

Со оглед на тоа што во наредните 4 години државата само ќе се задолжува со вртоглави суми, јас немам добра оценка за било која банка.
 
Член од
8 септември 2011
Мислења
3.668
Поени од реакции
2.619
Шо треската глупости, да точно е тоа на времето имало срања пропаѓале банки и сл, али сега веќе не е така, ретко кој чува пари дома.
 
Член од
2 септември 2014
Мислења
187
Поени од реакции
195
Дали си приметил, дека кога ќе прогласат банка на годината наредната година банката паѓа на последно место?

Со пари се полни во моментот, но кога државата ќе треба да враќа „ефтини“ кредити, таму пари повеќе ќе нема...

Со оглед на тоа што во наредните 4 години државата само ќе се задолжува со вртоглави суми, јас немам добра оценка за било која банка.
Mnogu gresni razmisluvanja imas...pa samata drzava e dolzna na tie banki taka da koga togas tie krediti drzavata ke mora da gi vrati a za toa bankite ke dobijat kamata...
Ovaa sto tie se nagraduvaat so banka na godinata a vo naredniot period rabotat so zaguba ne znaci deka bankite ne se kvalitetni.
 
Член од
12 август 2011
Мислења
3.829
Поени од реакции
2.031
Mnogu gresni razmisluvanja imas...pa samata drzava e dolzna na tie banki taka da koga togas tie krediti drzavata ke mora da gi vrati a za toa bankite ke dobijat kamata...
Ovaa sto tie se nagraduvaat so banka na godinata a vo naredniot period rabotat so zaguba ne znaci deka bankite ne se kvalitetni.
Времето ќе покаже, лично јас ја извадив целата моја заштеда од по банки. Нормално не сум будала да немам месечна камата од ~5000 ден, но веќе ми стануваат ризични и додека не се стабилизира државата да не се задолжува и да троши на проекти кои не се доходовни јас нема да штедам.
 
Член од
21 септември 2008
Мислења
1.074
Поени од реакции
581
Банкарскиот сектор и државата како институција се две сосема различни работи.
 

SF

Член од
4 октомври 2010
Мислења
290
Поени од реакции
142
Банкарскиот сектор и државата како институција се две сосема различни работи.
NBRM ja odreduva referentata stapka. Dobar del od sredstvata na Bankite se vo drzavni obvrznici. Plus i osiguruvanjeto na depoziti e vo osnova drzavna garancija. Fondot za osiguruvanje na depozitit ima mnogu mal kapacitet. Plus brojot na nefunkcionalni kreditit zavisis od ekonomskta situacija na koja golemo vlijanite ima drzavata.
 
Член од
11 февруари 2009
Мислења
1.072
Поени од реакции
1.144
NBRM ja odreduva referentata stapka. Dobar del od sredstvata na Bankite se vo drzavni obvrznici. Plus i osiguruvanjeto na depoziti e vo osnova drzavna garancija. Fondot za osiguruvanje na depozitit ima mnogu mal kapacitet. Plus brojot na nefunkcionalni kreditit zavisis od ekonomskta situacija na koja golemo vlijanite ima drzavata.
Да не знаеш колкав капацитет им Фондот за осигурување на депозити?
Како се снабдуваат со капитал, имаат акции во компании или сумата што ја поседуваат за обештетување е фиксна, со еден збор како функционираат?
 

SF

Член од
4 октомври 2010
Мислења
290
Поени од реакции
142
Да не знаеш колкав капацитет им Фондот за осигурување на депозити?
Како се снабдуваат со капитал, имаат акции во компании или сумата што ја поседуваат за обештетување е фиксна, со еден збор како функционираат?
Depozitite se osiguruvaat od strana na bankite i fondot ima kapacitet od mislam 3-4% od vkupnata vrednost na depozititet. Portfolioto na fondot moze da se najde na internet generalno e niskorizicni hartii od vrednost t.e. drzavni obvrznici. Ima se na internet ako pobaras. Znaci sega ima 3.3 milijardi evra depozitit a fondot mislam deka ima 130-140 milioni evra taka mislam deka bese vo 2013
Ako odat drzavni obvrznici celiot sistem se raspagja.
 
Последно уредено:

Kajgana Shop

На врв Bottom