Девизно или денарско орочено штедење?

  • Креатор на темата ViM
  • Време на започнување
Член од
10 јули 2014
Мислења
86
Поени од реакции
36
Mislam deka normalna plata za normalni uslovi i zivot kaj nas se okolu 50-60 000 den.Znaci da imas normalna kola smetku plateno odmor, i da ne si go stegas gazot za se.Kaj nas momentalno se prezivuva a ne se zivee.Da imas 1-2% zarabotuvacka na vlogot e siguren biznis.Osnovniot kapital pak ke ti stoi isto kako vo banka a ke imas i rabota nekoja-obvrska da ne bides parazit.Samo losa e situacijata so drzavniot reket(kazni,.........inspekcija)
Sumata od 1000 evra ne slucajno zemena tuku tie pari se ednakvi kako kupovna mokj na prosecna plata vo germanija. A sakas da e mk kako ger epa nema...ne e vo mk si roden koj ti e kriv. Dodeka mk e kako mk samo mozes da gi sanjas tie pari.
 
Член од
21 септември 2008
Мислења
1.074
Поени од реакции
581
Sto fajde pola banki se polni so obvrznici na balance sheet a ako ima bank run mislis deka stedaci kje proveruvaat finansiski izvestai a duri i da nema osven tnb i stb recisi site drugi vekje rabotat so zaguba. Samo pari vo stranstvo ili devizi vo sef ili vo kup pod krusa...
1. Може објаснување?
2. Нема да има дека нашите банки се ликвидни и во секој момент можат да одговорат на ваков предизвик.
3. Комерцијална? Кварталните загуби се всушност резервации.
4. Па и не баш.

П.С. Претходниот пост ми беше поврзан со сигурноста на парите во однос на нивната гарантираност од Фондот за осигурување на депозити.
 

Xibalba

Corona Australis
Член од
24 јануари 2012
Мислења
6.069
Поени од реакции
11.434
Каматата за евра во Прокредит паднала на 1,6% годишно :facepalm:
Утре идам да си соберам тоа ситнежот што го имам од кај нив, ова е веќе патетично.
 

deXterche

тадаммм
Член од
12 февруари 2006
Мислења
4.920
Поени од реакции
941
Атрактивни камати, ако може и така да се наречат се само во УНИ банка, некаде 5,2% на 2 години за денари, другите не вреди ни да се дискутираат
 
Член од
10 јули 2014
Мислења
86
Поени од реакции
36
1. Може објаснување?
2. Нема да има дека нашите банки се ликвидни и во секој момент можат да одговорат на ваков предизвик.
3. Комерцијална? Кварталните загуби се всушност резервации.
4. Па и не баш.

П.С. Претходниот пост ми беше поврзан со сигурноста на парите во однос на нивната гарантираност од Фондот за осигурување на депозити.
Tnb ima 100 milioni evra drzavni obvrznici a kapital pod 100 milioni evra ako mk odi vo bankrot tnb e pecena a so toa i del od depozitite. Fondot ima samo 1% od apsolutnata vrednost na depozitite. vo osnova grant na fondot se danocni prihodi na vlada na mk. Likvidnost na banki e samo 20% od depoziti. Tolku...
 
Член од
21 септември 2008
Мислења
1.074
Поени од реакции
581
Tnb ima 100 milioni evra drzavni obvrznici a kapital pod 100 milioni evra ako mk odi vo bankrot tnb e pecena a so toa i del od depozitite. Fondot ima samo 1% od apsolutnata vrednost na depozitite. vo osnova grant na fondot se danocni prihodi na vlada na mk. Likvidnost na banki e samo 20% od depoziti. Tolku...
Државните обврзници се т.н. безризични ХВ, а со самиот факт дека државата е далеку од банкрот овие 100 милиони во никој случај не се ризик. Фондот има доволно пари за да покрие некоја поскромна штета (помала банка). Не е 1% туку најмалку 4%. Извор на приходи не се грантови од Владата. Адекватност на капитал на нашите банки просек 12% во споредба со Базел стандардот 8%. Нашите банки не се многу изложени во странство, па оттука и нема некоја голема опасност од надворешни шокови. Ликвидноста е повеќе од доволна, со тоа што имаме повеќе депозити отколку дадени кредити, а вишокот се чува во најдобри странски банки, па и оттука ризикот е мал. Толку или?
 

korka

Голтар
Член од
25 септември 2008
Мислења
1.027
Поени од реакции
435
Sumata od 1000 evra ne slucajno zemena tuku tie pari se ednakvi kako kupovna mokj na prosecna plata vo germanija. A sakas da e mk kako ger epa nema...ne e vo mk si roden koj ti e kriv. Dodeka mk e kako mk samo mozes da gi sanjas tie pari.
Колку пари ти требаат за еден месец да живееш нормално во Македонија???Да имаш нормален живот.Немој да мислиш дека кој знае колку е поефтино во Македонија отколку во Германија.Реално јас за да живеам во Мк ми требаат околу 60 000 денара за една фамилија нормална со 2 деца.А сега ако сакаш да живееш преживување тогаш не ти бегаат 8000 ден
 
Член од
10 јули 2014
Мислења
86
Поени од реакции
36
Колку пари ти требаат за еден месец да живееш нормално во Македонија???Да имаш нормален живот.Немој да мислиш дека кој знае колку е поефтино во Македонија отколку во Германија.Реално јас за да живеам во Мк ми требаат околу 60 000 денара за една фамилија нормална со 2 деца.А сега ако сакаш да живееш преживување тогаш не ти бегаат 8000 ден
Izvini ama moze kje zvucam grubo....ama za prezivuvanje 30 dena dovolni se 20 denari tolku cinata 2 kubici voda hrana ne ti treba covek moze da prehivee 30 dena samo na voda. A sto e "normalen" zivot toa zavisi kolku si "normalen" za ostatokot na opstestvoto i negovite svakjanja za "normalnost". vo osnova se raboti za psihosocijalen fenomen i zavisi od psihata i opstestvoto. Ova e najnaucno i najtocno objasnuvanje.
 
Член од
14 ноември 2009
Мислења
17.290
Поени од реакции
15.508
1. Може објаснување?
2. Нема да има дека нашите банки се ликвидни и во секој момент можат да одговорат на ваков предизвик.
3. Комерцијална? Кварталните загуби се всушност резервации.
4. Па и не баш.

П.С. Претходниот пост ми беше поврзан со сигурноста на парите во однос на нивната гарантираност од Фондот за осигурување на депозити.
А што се фактички резервациите? Лоши пласмани, што може да дојде до иден ризик од неликвидност на банката и треба внимателно да се разгледува. Секако, подоле спомна и за адекватноста на банката за што се сложувам, но не треба да се прескокнуваат резервациите.
 
Член од
10 јули 2014
Мислења
86
Поени од реакции
36
А што се фактички резервациите? Лоши пласмани, што може да дојде до иден ризик од неликвидност на банката и треба внимателно да се разгледува. Секако, подоле спомна и за адекватноста на банката за што се сложувам, но не треба да се прескокнуваат резервациите.
Slucajov e slicen na sad 2008 tamu problem be hipotekite sega se drzavni hartii od vrednost. A problemot nema da e nelikvidnost tuku nesolventnost. Vo 2013 vo kipar toa go resija so transver na depoziti vo glavnina...i toa vo najlos mozen pazar. Imame srekja t.e. nesrekja da imame denar i najverojatno vo toa crno scenario kje se resat na monetizacija na dolgot a znaeme sto znaci toa.
Ako vi e strav od dolg na mk evrejcinja i dolarinja vo kes ili vo stranstvo investicija a za toa ima samo edna legalna opcija sega investicioni fondovi doduse i tie imaat depoziti mk vo portfolio za da reduciraat volatilnost.
 
Последно уредено:
Член од
21 септември 2008
Мислења
1.074
Поени од реакции
581
А што се фактички резервациите? Лоши пласмани, што може да дојде до иден ризик од неликвидност на банката и треба внимателно да се разгледува. Секако, подоле спомна и за адекватноста на банката за што се сложувам, но не треба да се прескокнуваат резервациите.
Резервациите се само пресметковна категорија со која банката однапред книжи загуби за кои постои можност во иднина да се случат. Само по себе не значи дека тоа по дефиниција се лоши заеми, туку резервациите се издвојуваат дека се задолжителни со закон и со регулативата на НБРМ (освен за т.н. безризични ХВ).
Кога банката даде 1 милион евра на некоја компанија која според ризичноста е сместена во група која бара 20% резервации веднаш книжи 200к загуби иако всушност не изгубила ни евро. Дури и кога компанијата корисник на заемот пропадне банката враќа дел од стечајната маса, па и оттука загубата не е еднаква на дадениот кредит.
Понекогаш банките намерно ги пумпаат резервациите со цел да го одложат оданочувањето на добивката ако сметаат дека во иднина ќе имаат финансиски бенефит.
Оттука гледањето на синтетизирани показатели како добивка или загуба без нешто што се нарекува анализа на финансиски извештаи и што е побитно преземање на акции и донеување одлуки врз таа основа според мене е нон сенс.

п.с. Комерцијална веќе повеќе години наназад пријавува квартални загуби, па одеднаш добивка од неколку милиони. Сето тоа е интерна политика.[DOUBLEPOST=1407889997][/DOUBLEPOST]
Slucajov e slicen na sad 2008 tamu problem be hipotekite sega se drzavni hartii od vrednost. A problemot nema da e nelikvidnost tuku nesolventnost. Vo 2013 vo kipar toa go resija so transver na depoziti vo glavnina...i toa vo najlos mozen pazar. Imame srekja t.e. nesrekja da imame denar i najverojatno vo toa crno scenario kje se resat na monetizacija na dolgot a znaeme sto znaci toa.
Ako vi e strav od dolg na mk evrejcinja i dolarinja vo kes ili vo stranstvo investicija a za toa ima samo edna legalna opcija sega investicioni fondovi doduse i tie imaat depoziti mk vo portfolio za da reduciraat volatilnost.
Кој резултат ќе го има монетизацијата кога долгот во најголем дел (над 90%) е во евра или со девизна клаузула?
Никој!!!
 
Член од
10 јули 2014
Мислења
86
Поени од реакции
36
Резервациите се само пресметковна категорија со која банката однапред книжи загуби за кои постои можност во иднина да се случат. Само по себе не значи дека тоа по дефиниција се лоши заеми, туку резервациите се издвојуваат дека се задолжителни со закон и со регулативата на НБРМ (освен за т.н. безризични ХВ).
Кога банката даде 1 милион евра на некоја компанија која според ризичноста е сместена во група која бара 20% резервации веднаш книжи 200к загуби иако всушност не изгубила ни евро. Дури и кога компанијата корисник на заемот пропадне банката враќа дел од стечајната маса, па и оттука загубата не е еднаква на дадениот кредит.
Понекогаш банките намерно ги пумпаат резервациите со цел да го одложат оданочувањето на добивката ако сметаат дека во иднина ќе имаат финансиски бенефит.
Оттука гледањето на синтетизирани показатели како добивка или загуба без нешто што се нарекува анализа на финансиски извештаи и што е побитно преземање на акции и донеување одлуки врз таа основа според мене е нон сенс.

п.с. Комерцијална веќе повеќе години наназад пријавува квартални загуби, па одеднаш добивка од неколку милиони. Сето тоа е интерна политика.[DOUBLEPOST=1407889997][/DOUBLEPOST]

Кој резултат ќе го има монетизацијата кога долгот во најголем дел (над 90%) е во евра или со девизна клаузула?
Никој!!!
Sledniov monetarizira kupuva evra a pritoa mora da go brani kursot so devizni razervi od nbrm od okulu milijada dolar ako uspee da go odbrani ok ako ne odi so devalvacija. Ili go zrtvuva denarot na smetka na bujetski deficit i drzaven dolg kako nominalna suma. Se razbira ovde ima golem rizik od inflacija no, ili ova ili grcko scenario. Monetarizacija napravija pred 10 godini vo argentina. Ne e dobro scenario vo nikoj slucaj ama istorijata ne uci deka vladite so svoja valuta za vreme na dolznicka kriza porado pribegnuvaat kon monetizacija napsroti stedenje
Slusam argentina pak zaglavila najverojatno povtorno kje si ja unisti valutata...ic pamet ne im doaga.
Inaku za kmb moze si vo pravo ama duri i od finansiski izvestai na mse ne se znae koi se toa plasmanii za sto navistina se raboti.
 
Последно уредено:
Член од
21 септември 2008
Мислења
1.074
Поени од реакции
581
Sledniov monetarizira kupuva evra a pritoa mora da go brani kursot so devizni razervi od nbrm od okulu milijada dolar ako uspee da go odbrani ok ako ne odi so devalvacija. Ili go zrtvuva denarot na smetka na bujetski deficit i drzaven dolg kako nominalna suma. Se razbira ovde ima golem rizik od inflacija no, ili ova ili grcko scenario. Monetarizacija napravija pred 10 godini vo argentina. Ne e dobro scenario vo nikoj slucaj ama istorijata ne uci deka vladite so svoja valuta za vreme na dolznicka kriza porado pribegnuvaat kon monetizacija napsroti stedenje
Slusam argentina pak zaglavila najverojatno povtorno kje si ja unisti valutata...ic pamet ne im doaga.
Inaku za kmb moze si vo pravo ama duri i od finansiski izvestai na mse ne se znae koi se toa plasmanii za sto navistina se raboti.
За првото точно е дека може монетизација, но тоа би значело пад на курсот, пад на денарот, зголемување на надворешниот долг, платно-билансни проблеми, губење на девизните резерви, политика нестабилност, висока инфлација. Ако на ова го додадеме и психолошскиот фактор на луѓето кој сам по себе би предизвикал системска банкарска и економска криза мислам дека никој нема да посегне по монетизацијата како инструмент.
За Аргентина моментално не е проблем со ликвидноста на државата туку некоја пресуда во полза на некои хеџ фондови во САД, според која Аргентина треба да им исплати огромна сума на пари (државата тоа го одбива), а се додека овие средства не бидат исплатени нема дозвола да ги исплаќа останатите доверители.
 

Kajgana Shop

На врв Bottom