Германија денес

Дискусија во форумот 'Свет' започната од A__, 30 ноември 2005.

  1. Profa

    Profa

    Член од:
    14 септември 2005
    Мислења:
    402
    Допаѓања:
    10
    Neveruvam deka se vrakjaat tie pari,isto kako i kaj mene vo USA ili pak kaj tebe vo Kanada.
    Ok,moze trebase da kazam deka se zivee normalno a ne ubavo.I drugar mi stalno rabotel koga drzavata mu davala prilika i sea e pak e vo potraga po nova rabota.Doktor e medicinski,i normalno kako i sekoj bezrabotnik go sleduva i nego taa pomos,no toj ne se zali!
    Da me vikne mene vo Germanija i ja da sobiram pari :)
    E pa neka ja vikne i cela Makedonija pa i tie neka sobiraat pari,huh?
    Fala bogu,mene mi e uste dobro tuka vo USA no ako dojdam vo situacija da ostanam bez rabota bi sobiral od drzavata dokle ke mora.Si ima izracunato Amerika za se i si go plakame danokot nie site tuka ne za gjabe.
  2. BoRg

    BoRg Resistance is futile you will be assimilated

    Член од:
    8 декември 2005
    Мислења:
    486
    Допаѓања:
    2
    "Neveruvam deka se vrakjaat tie pari,isto kako i kaj mene vo USA ili pak kaj tebe vo Kanada" od Profa

    Tax revenue,godisen izvestaj kolku si zarabotil takvo nesto si slusnal kako nema da gi vratime, tie pari ce gi vratime i oro ce igrame taka se vracaat parite isto i drugarti ili nekoj drug sve edno..So mislis od kade i se parite na germanija da mu gi dade tie pari od takvi kako nego sto rabotele pa sega se na socijalno


    Sega vo januari ce pravime taxa pa ce razgovarame pak vazi
  3. Profa

    Profa

    Член од:
    14 септември 2005
    Мислења:
    402
    Допаѓања:
    10
    Ne Borg.
    Parite so gi dobivas od socijalata si nemaat vrska so income taksite.I jas vrakjam pari poslednive dve godini a ne sum bil na "welfare" niti na"uneployment" a pred toa zemav stalno nazad radi studenstkiot status.
    Makedonka edna ovde raboti vo Chanel fabrikata i sekoja godina ja prakjaat doma po edno 3-4 meseci a ona si zema 60% ili 80% od regularnata plata(ne znam tocno kolku bese).Nikoj pat nema vrakjano pari nazad.Ne e nejzina vina so ja prakjaat doma,a taa e vrabotena vo taa kompanija.
    A od kade parite na Germanija za takvi podrski?
    Pa zarem tamu ne plakjaat danok na parite?
    Neli kaj vas pa i tuka si plakame edno 20-40% danok od platata.Malku li e toa za edna drzava da obezbedi dovolen fond za vakvi krzi kako socijalata?
  4. BoRg

    BoRg Resistance is futile you will be assimilated

    Член од:
    8 декември 2005
    Мислења:
    486
    Допаѓања:
    2
    "Neli kaj vas pa i tuka si plakame edno 20-40% danok od platata.Malku li e toa za edna drzava da obezbedi dovolen fond za vakvi krzi kako socijalata?"

    Sekoja drzava si ima ureduvanje za ovoj problem parite sto ti gi zemat od platata se za odmor,zdravstvo,zivotno osiguranje i tamu na na kraj od cekot vo choseto dole pisuva "Federal tax" e toa e ako odis na web site od USA ce procitas kako se raspodeluvaat tie pari, i ce vidis deka mal del od toa odi na ministerstvo za socijalni grizi,
    "
    How is social assistance funded? For example, is it funded from general taxation, from a specific hypothecated social security tax, from employees/employers social insurance contributions, from local taxation, or by some other means?

    Social assistance is funded in part from the federal Consolidated Revenue Fund (general government revenues), in part from provincial government revenues, and, in those provinces which have retained a two-tier social assistance structure (see question #2), from local property taxes. It should be noted, however, that in single-tier provinces, municipalities still pay a portion of social assistance costs through the traditional municipal levy system (i.e., municipalities paying their proportional share of the cost of services delivered by the province for the entire population).

    source Social Assistance in Canada 2005

    pozdrav
  5. da_be_man

    da_be_man Entropy

    Член од:
    17 октомври 2005
    Мислења:
    594
    Допаѓања:
    77
    ne samo vo germanija situacijata vo cela evropa ne e poveke kako sto bese vo sedumdesettite pa i osumdesettite kade sto imase sekakvi beneficii za vrabotenite bez razlika na koe profesionalno nivo. Ne samo sto se kratat beneficiite na vrabotenite nego i sekoe rabotno mesto ne e poveke sigurno kako sto bese za svoe vreme, koga sekoj znaese deka barem narednite 5 godini nema sto da mu se sluci pa si kupuvaa stanovi na krediti gradea kuki vo tatkovinata itn...platite stagniraat, novi poskapuvanja preku podkrevanja na germanskoto DDV se najaveni od 16 na 18-20%....40% od bruto plata odat na danok, 900 evra kako minimum za da se pokrijat site davacki, naselenieto se zadolzuva preku sekakvi krediti, zakonot za otpustanje ke bide promenet pa ke ima otpushtanja kako vo amerika od utre na ulica..

    socijalnite demokratii vo koi germanija se vrojuva ostanuvaat poleka socijalni samo na hartija. Sekoja firma (poseduvac) misli samo kako da nappravi pogolem profit so najmalata mozna investicija. Avtomobilskata industrija koja seuste e motor na germanskata ekonomija pocna da raboti po terkot na tekstilnata industrija.

    Produkciite za delovi se premestuvaat vo istocno evropski zemji montazata se vrsi vo Germanija, seushte.. Nekoi firmi odat i dotamu sto pokraj zabranata za prmanje na rabotnici od novite EU clenki zemaat rabotnici. Dupkata ja imaat najdeno so otvoranje na filijali vo tie zamji (Polska, Ungarija...) i premestuvanje na rabotna sila...

    Ekonomskata situacija vo istocna germanija se uste ne e izednacena ni najblisku so taa vo zapadna a uste dve-tri godini vo 2008, 20 god po obedinuvanjeto ke bide prekinata podrskata od sojuznata kasa. Tamu za ista rabota platite se 80% od zapadnogermanskite. Navistina e infrastrukturno mnogu promeneto no mentalno istocno germancite se seuste kako od druga kultura...eee sho ti e komunizam (4ca na edna mashina bilo)...nerabotnicki orientirani, golema migracija istog zapad, golema nevrabotenost, pojava na radikalizam vo pomalite mesta (pretezno prema polska i ceshka granica)..

    Pred dvaeset godini na gragjevina se dovikuvase so „baci ciglu...” sega se slusha istocno germanskiot dialekt…

    Za ovaa tema mozam da pishuvam ushte mnogu...a ne gi prochitav prethodnite...

    Inache jakoto evro im dava glavobolka na evropejcive poshto kineskata valuta e vrzana za dolarot a toj e nizok i taka Kina ja gushi na Evropa so eftina tekstilna pa i druga stoka...sega stavaat blokadi i restrikcii za toa.. ama nema da pomogne..

    Germanskiot telekom najavi odpushtanje na 30 000 za narednava godina, AEG kje go zatvorat, Siemens mobilkite gi prodadoja na tajvanci, nekolku banki se prodavaat...

    Na germanija ne i prestojat rozovi denovi shto e dokaz za golemata koalicija od dve sosema sprotivno orientirani partii..vo idnina sredniot sloj ke se topi i ke ima samo dve klasi...

    Zamislete deka germanija samo 2% od potroshuvackata na navteni proizvodi gi pokriva od svoi izvori, a eden Brazil duri 80% i pak e ekonomski poslab od germanija, ama toa e druga tema...korupcija e magichniot zbor...

    Toj magichen zbor pochnuva i vo germanija da bide upotrebuvan, na pr koga se davaat proekti na tender...najdobar primer noviot stadion vo Minhen...
  6. ABC

    ABC “градител“

    Член од:
    24 февруари 2005
    Мислења:
    15.723
    Допаѓања:
    135
    Sepak "uzivate" ushte vo "Germanskata diktatura",pa ne mu ja mislite dali ke treba da "procepkate" nekoj kontinjer za da se prehranite.
  7. Profa

    Profa

    Член од:
    14 септември 2005
    Мислења:
    402
    Допаѓања:
    10
    Tokmu taka,zatoa go i plakjame toj danok od 20%-40% od kade so ubo ti kaza deka i mal procent odi za socijalnite grizi.A koga ke go zemes vo predvid miljonskoto naselenie od ta si drzava togas i ke vidis deka ubav fond si prai ona za vakvi belji.Si imaat izracunato oni se,da ne im se sekirame mnogu !
  8. BoRg

    BoRg Resistance is futile you will be assimilated

    Член од:
    8 декември 2005
    Мислења:
    486
    Допаѓања:
    2
  9. ABC

    ABC “градител“

    Член од:
    24 февруари 2005
    Мислења:
    15.723
    Допаѓања:
    135
    Znaesh Angela mozebi tuka lezi i glavniot problem kaj Makedoncite vo Germanija.Tie naprosto gi pocituvaat zakonite mnogu poveke od Germancite ili bilo koj drugi stranci.Si se zaprashala li dali Turcite ili Albancite go pocituvaat zakonot kolku vas Makedoncite vo Germanija?Sigurno ne,a primeri za toa ima bezbroj.
    Bev,vlegov vo Germanija se snajdov(mi pomogna Hrvat pokraj 500 Makedonci), i rabotev dve godini na crno vo centarot na eden grad vo prodavnica kade imashe mnogu guzva,kaj Germanec koj ne se plasheshe deka ke bide kaznet otkako uvide koj se pozitivnite efekti shto gi imashe so moeto vrabotuvanje.
    Zamisli nauciv i jazik za edna godina podobro od nekoi koj se tamu i po 20. zatoa shto taka mi nalozuvashe rabotata rabotejki samo so Germanci koj znaat da go cenat trudolubiviot rabotnik mnogu poveke od Turcite ili Albancite pa i Makedoncite koj se plashat za sopstvenite "pozicii" otkako ke vidat kolku nas makata ne naterala da bideme superiorni vo pogled na se i zatoa se plashat da ni pomognat nam na svoite braka i sestri.
    Kazi realno dali nema da bidesh "isfrustrirana" dokolku nekoja Makedonka dojde kaj tebe vo firmata i uspee za edna godina da se nametne vo firmata pa da ja zagrozi tvojata pozicija ili da ima tendencija da ti stane "shefica".Ke crknesh od maka ili kako shto velat vo Peugeot: -ZAVISTA E OPASNA RABOTA-
  10. ABC

    ABC “градител“

    Член од:
    24 февруари 2005
    Мислења:
    15.723
    Допаѓања:
    135
    Pred dve godini bev posledno vo Germanija na kratko i rabotite bea isti kako i pred 10 samo shto imashe poveke rabota za onie koj gi imav kako prijateli pred 10 godini koga prestojuvav 2 godini od koj edna i pol godina rabotev na crno vo centarot na gradot i solidno bev platen za toa.Zamisli grad od 100 000 ziteli bez nitu edna fabrika ili baushtel zatoa shto beshe istoriski star i ne se gradeshe skoro nishto.Doaga Makedonec so malo poznavanje na Angliski jazik,skoro ic Germanski i za 6-7 meseci naoga rabota kako shto mnogu od vas sonuvaat da ja najdat iako se rodeni tamu,solidno platena i ne mnogu naporna rabota.Sekoj shto saka da uspee kako Makedonec vo Germanija ke uspee dokolku barem malku se potrudi,kako poedinci sme izvonredno educirani i brzo se prekfalifikuvame za se shto ke ni bide ponudeno da rabotime.Pokraj seto toa spremni sme za brz napredok vo sekoja dejnost shto ke pocneme da ja rabotime i pokazuvame rezultati za pocit kako kaj Germancite taka i kaj site stranci shto so godini se tamu.Jazikot go nauciv dosta dobro da go zboruvam za pomalku od edna godina i primetiv deka toa im uspeva skoro na site Makedonci,bez nekoi posebni napori.
    Zatoa gi pottiknuvam site mladi Makedonci dokolku ja imaat shansata da zaminat vo Germanija i nema shto da izgubat.
  11. ABC

    ABC “градител“

    Член од:
    24 февруари 2005
    Мислења:
    15.723
    Допаѓања:
    135
    Site vie koj gi negirate faktite deka Makedoncite se kako stvoreni za rabota vo Germanija probuvate na nekoj nacin da gi odvratite mladite od podobra idnina za niv.Bi kazal i toa deka pred 10 godini mnogu retko imashe nevraboteni Makedonci vo Germanija iako bea "osporuvani" i od Srbi i od Hrvati pa i od Albanci i Bugari Makedoncite uspevaa da se probijat i dokazat kako izvonredno vredni,cesni i educirani shto na Germancite osobeno im se dopagashe.Pri mojot prestoj tamu jas diskutirav so Germanci koj imaa doktorski i profesorski tituli na koj im beshe milo da ja zapoznaat Makedonija i Makedonskiot narod kako poseben vid mnogu porazlicen od Albancite so koj dotogash ne identificiraa.Bea frapirani od kulturata so koja "zracime" se razbira posle izvesen period otkako podobro ke se zapoznaevme.
    Vo edna prilika eden profesor Dr.dr.Karl mi rece:
    -Znaesh li vo shto se sostoi vashata "hendikepiranost"?Taa se sostoi vo toa shto ve ima tolku malku kako narod vo izumiranje i shto ne si pomagate eden na drug.Covekot beshe "gavolski" vo pravo,nas ne ima okulu 2 miljoni so "strancite" i morash da priznaesh deka nikoj ne moze da ostavi takov beleg niz Evropa a pritoa da ne si pomaga eden so drug.
  12. da_be_man

    da_be_man Entropy

    Член од:
    17 октомври 2005
    Мислења:
    594
    Допаѓања:
    77
    del od mislenjeto od ABC mozam samo da go potvrdam. Makedoncite vo Germanija kako sto jas gi znam se od sortata "da mu umrit na komshijana kozata kje sme najsrejkni.." Nemozam da se setam za nekoj sluchaj deka nekoj od nashive ovde mu pomognale dali na Makedonec vo istiot grad, dali za svoi vo tatkovinata...Edno penkalce da ti dadat kje znae cel grad i toa taka kje go prenesat deka ako ne bile tie ti ne kje si mozel da go ispolnish ni formularot...

    nikoj ne e dojden da zivee ovde zivot kako shto ziveat modernite Germanci tuku se dojdeni, pred 20-30 god da zemat edno parche leb ili neshto povejke: da kupat mesto, napravat kukja vo tatkovinata itn.

    so taa prepozicija na mislenje samiot karakter na chovekot se menuva...se saka so malku mnogu i brzo.

    Toa mozeshe porano pred 15 godini koga namenata na silikonot beshe vo gradeznishtvoto kako del od pesokot i malterot koj se frlashe na redovite cigli. Deneska koga silikonot se upotrebuva kako poluprovodnik vo sekoe elektronsko delche mistrijata ne e potrebna a so toa i nejziniot drzach :)

    Znachi, taa rabotna klasa vo koja Makedoncite kako i site gastarbeiteri se naogjaja e vejke vo izumiranje....so samoto toa zavista i ljubomorata ushte povejke gi karakterno menuva.
    Pogolem del ne se educirani, politichki ne informirani (kako za ovdeshnite priliki taka i za Maked.) a i istoto toa im go imaat dadeno na svoite deca koi sepak rodeni ne se ni vamu ni tamu...

    dosega ne dojdov do dopir so nekoi nashi koi inicirale humanitarni podvizi (iskluchocite da me izvinat) so cel da im pomognat na lugjeto koi dali zaradi bolest ili siromashtija gubat nadez od sekogo..bidejki samite se za pomaganje.

    sum videl makedonski klubovi, vikaat nekoi turbo folk peachi koj za 2000-3000 evra kje peat na nekoj praznik a nashive kje skokaat....pa i duri za toa koj da se vika imalo konflikti....vo samite klubovi ima frakcii, zamereni familii itn. itn. itn.
  13. ABC

    ABC “градител“

    Член од:
    24 февруари 2005
    Мислења:
    15.723
    Допаѓања:
    135
    Potpolno si vo pravo prijatele.Vo toa e nashiot Makedonski problem.
  14. palatica

    palatica

    Член од:
    7 ноември 2005
    Мислења:
    44
    Допаѓања:
    0
    Malku i ajs da napisham neshto:

    Vo Germanija ima rabota kolku sakash. Bash denes bev na kupuvanje i prochitav na tri mesta deka imaat potreba od rabotnici. No nikoj ne saka da raboti, deka germanskata drzhava im dava dovolno pari za da lezhat doma.
    Za toa Angela shto pishuva e vo pravo deka kaznite tuka se ogormni ako te fatat, no ako ne te fatat ovde e raj. Samo vremeto shto e za nikade.
    Nikoj od Makedonia ne smee da dojde so nekoja odredena namera za rabota. Ako saka nekoj da raboti na crno mora da zema shto kje najde. Za biranje ubava rabota nema. No taa shto ja ima mislam deka e dovolna sporedena so platat kaj nas vo MK.
    Eden konkreten primer: Eden prilepchanec so falsifikuvan italjanski pasosh raboteshe vo restoran kako kuvar ili konobar. Posle 2 godini sluchajno go fatija (vo kontrola na ulica). Eden od milicajcite primeti deka pasushot e falsifikat. Kraj na prikaznata: Chovekot se vrati vo MK, so zabrana od 5 ili 10 godini vlez vo Germanija. Gazdata nemashe nikakvi problemi deka toj zaposlil italijanec. Samo na toj nachin mozhe da se izvleche mnogu od Germany.

    Pozdrav
  15. SLaCk

    SLaCk Remember me?

    Член од:
    23 ноември 2005
    Мислења:
    1.477
    Допаѓања:
    6
    Gledam muabetive falsifikati, dubari, lazgi... a be za nekoja godina ima shansi NDP da dojde na vlast vo Germanija a?:) Gi razbiram Germancive:)

Сподели преку: